{"id":22027,"date":"2025-09-01T15:46:36","date_gmt":"2025-09-01T14:46:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=22027"},"modified":"2025-11-29T12:49:43","modified_gmt":"2025-11-29T11:49:43","slug":"aerodinamicka-optimizacija-konceptnog-vozila-putem-cfd-simulacija-uticaj-oblika-i-spojeva-panela-na-otpor-i-stabilnost-faza-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/aerodinamicka-optimizacija-konceptnog-vozila-putem-cfd-simulacija-uticaj-oblika-i-spojeva-panela-na-otpor-i-stabilnost-faza-2\/","title":{"rendered":"Povezivanje BIM i parametarskog modelovanja: sinergija Archicad-a i Grasshopper-a u procesu projektovanja – faza 2"},"content":{"rendered":"\n

Cilj ovog dela istra\u017eivanja je da kroz razli\u010dite forme objekta i slu\u010dajeve dizajna istra\u017eimo alate koje bi smo koristili tokom ispitivanja. Programi koji su kori\u0161\u0107eni podelio bi na dve kategorije \u00a0<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Programi za modelovanje \u2013 ArchiCAD<\/strong> (BIM) i Rhino<\/strong> (NURBS)<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
      \n
    1. Programi za parametrisko modelovanje – Grasshopper<\/strong><\/li>\n\n\n\n
    2. Plug in konekcija – ArchiCAD+Grasshopper Live Connection<\/strong> <\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

      TEST 1:<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

      Proces modelovanja zapo\u010dinjemo u ArchiCAD-u gde imamo ve\u0107u preciznost i mogu\u0107nost modifikacije gra\u0111evinskih elemenata tj. u ovom slu\u010daju zidova. Nakon postavke zidova u ArchiCAD-u, zidove prebacujemo preko Live Connectiona u Grasshopper koji dalje konvertuje zidove u okru\u017eenje Rhino softvera. I tim povezivanjem smo omugu\u0107ili vezu izme\u0111u programa gde bi svaka promena zida bila prikazana u oba programa. <\/p>\n\n\n\n

      Dizajn koji sam odabrao za ovaj test jeste konstruisanje brisoleja u prazninu izme\u0111u dva zida (simulacija terase ili lo\u0111e zgrade). Kako bi konekcija i promene bile uspe\u0161no izvr\u0161ene potrebno je na po\u010detku parametarskog modelovanja dobro ra\u0161\u010dlaniti element koji je uvezen iz ArchiCAD-a. U ovom slu\u010daju ja sam koristio liniju vodilju zida, koja mi je dala po\u010detnu i krajnu ta\u010dku moje krive po kojoj \u0107e se re\u0111ati brisoleji. krivu pravimo preko Graph mapper-a, \u0161to nam kasnije daje ve\u0107e mogu\u0107nosti u promeni dizajna. Napravi sam jo\u0161 jednu krivu koja \u0107e biti gornja vodilja brisoleja i ona \u0107e biti povezana sa visinom zida. slede\u0107i korak je podela krivih na \u017eeljeni broj ta\u010daka koje prestavljaju broj brisoleja (bitno je podeliti obe krive na isti broj ta\u010daka). I kao zavr\u0161etak procesa koristimo opciju pravljenja stubova unutar Grasshopper-a kojom povezujemo ta\u010dke, zadajemo \u017eeljeni popre\u010dni presek i ostale atribute, koje \u0107emo izvesti u ArchiCAD. <\/p>\n\n\n\n

      Time smo zavr\u0161ili proces postavke brisoleja i proces je vremenski trajao sli\u010dno kao proces koji bi radio u jednom programu (pribli\u017eno 10-15 min). Slika ispod predstavlja povezan dizajn.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

      Ali potom u \u017eelji da promenimo dizajn de\u0161ava se da proces koji podrazumeva rad samo u jednom programu bi svaka promena trajala opet 10-15min<\/strong> po\u0161to bi svaki brisolej morali ru\u010dno da pomeramo. Dok preko dvosmerne komunikacije ArchiCAD+Grasshopper<\/strong> mi mo\u017eemo da promenimo artibute u oba programa i sinhronizovano dobijamo promenjen dizajn, i to u vremensko roku od 2-3 sekunde<\/strong>. \u0160to nam govori da je proces optimizacije uspe\u0161an, vreme sa\u010duvano a proces dizajna dobio nove mogu\u0107nosti. Slika ispod pokazuje izmenjeno re\u0161enje gde je razmak izme\u0111u zidova pove\u0111an, visina zida pove\u0107ana, broj brisoleja i popre\u010dni presek promenjen, i krive vodilje imaju druga\u010diji izgled.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

      TEST 2:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

      Drugi test ima isti princip i tok kao i test 1. Samo \u0161to u ovom slu\u010daju radimo na konstuisanju fasadnog zida od opeka za \u017eeljenim patternom re\u0111anja opeke. <\/p>\n\n\n\n

      U ovom slu\u010daju uvozimo iz ArchiCAD-a samo prozor, jer kada se prozor ra\u0161\u010dlani on u sebi ima podatke o zidu u kome se nalzi. I tako isto kao u testu jedan pravimo krivu pomo\u0107 po\u010detne i krajnje ta\u010dke zida. Dobijamo dve krive na po\u010detku i kraju visine zida. Od te dve krive dobijamo povr\u0161inu preko loft-a koja slu\u017ei kao pattern za re\u0111anje opeke. Nakon podele i postavljenje opeke (dimenzije opeke isto mo\u017eemo da menjamo) na ta\u010dka mesta dobijamo pattern zida koji smo \u017eeleli u izvedbi sa slogom opeka. Dodatak koji se dodaje u ovom procesu jeste pro\u0161upljenje zida za prozor, to radimo preko podele prozora na solid i iz tih solida dobijamo oblik koji \u0107e preko bulovih operacija da pro\u0161uplji slog opeke. Slika ispod predstavlja dobijen izgled fasadnog zida.<\/p>\n\n\n\n

      \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

      Promena sloga i pattern u jedno programu bi trajala satima. Dok bilo koja promena preko dvosmerne konekcije traje u proseku 6-7 sekundi u zavisnosti od kompleksnosti promene. Slika ispode prikazuje proemnu patterna sloga, promenu lokacije i veli\u010dine prozora, i ptoces promene je trajao 7.4 sekunde. <\/p>\n\n\n\n

      \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

      Uvidom i analizom smo do\u0161li do rezultat koje smo \u017eeleli i mo\u017eemo da primenimo proces na projektovanju uli\u010dne fasade zgrade primenom ovih tehnika. Uvideli smo da proces postavljanja na po\u010detku zahteva pribli\u017eno isti vremenski period kao i proces u jednom programu ali gde je usledila velika u\u0161teda vremena i mogu\u0107nost ve\u0107e dizajnerske slobode jeste u mogu\u0107nosti modifikacije i brzine za koju se ta modifikacija desi. \u0160to dodatno olak\u0161a proces projektovanja i \u0161tedi vreme.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Cilj ovog dela istra\u017eivanja je da kroz razli\u010dite forme objekta i slu\u010dajeve dizajna istra\u017eimo alate koje bi smo koristili tokom ispitivanja. Programi koji su kori\u0161\u0107eni podelio bi na dve kategorije \u00a0 TEST 1: Proces modelovanja zapo\u010dinjemo u ArchiCAD-u gde imamo ve\u0107u preciznost i mogu\u0107nost modifikacije gra\u0111evinskih elemenata tj. u ovom slu\u010daju zidova. Nakon postavke zidova… Continue reading Povezivanje BIM i parametarskog modelovanja: sinergija Archicad-a i Grasshopper-a u procesu projektovanja – faza 2<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":669,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[],"coauthors":[658],"class_list":["post-22027","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22027","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/669"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22027"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22027\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24439,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22027\/revisions\/24439"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22027"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22027"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22027"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=22027"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}