{"id":21673,"date":"2025-08-25T14:20:24","date_gmt":"2025-08-25T13:20:24","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=21673"},"modified":"2025-09-21T10:42:41","modified_gmt":"2025-09-21T09:42:41","slug":"postavljanje-pokretnih-panela-u-cilju-postizanja-vece-energetske-efikasnosti-objekta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/postavljanje-pokretnih-panela-u-cilju-postizanja-vece-energetske-efikasnosti-objekta\/","title":{"rendered":"Postavljanje pokretnih panela u cilju postizanja ve\u0107e energetske efikasnosti objekta – faza 1"},"content":{"rendered":"\n

OBLAST ISTRA\u017dIVANJA:<\/p>\n\n\n\n

Heliotropizam u arhitekturi<\/p>\n\n\n\n

TEMA ISTRA\u017dIVANJA:<\/p>\n\n\n\n

Uticaj fasadnih panela na energetsku efikasnost<\/p>\n\n\n\n

STANJE U OBLASTI:<\/p>\n\n\n\n

Smartfower sistem je \u201epametni solarni sistem\u201c, koji radi po principu helitropizma. Heliotropizam je prirodna pojava koja podrazumeva da se biljka okre\u0107e prema izvoru svtelosti, Suncu. Ovaj sistem je prvi put primenjen 2014. godine i postoji vi\u0161e principa po kojima funkcioni\u0161e. Jedan je otvaranje i zatvaranje panela, a drugo je pra\u0107enje pomeranja Sunca u toku dana. Ja bih poku\u0161ala da princip pra\u0107enja svetlosti primenim na fasadu i tako omogu\u0107im celodnevno zasen\u010danje prostorije i smanjenje prekomernog zagrevanja. Problem je potro\u0161nja elektri\u010dne energije koja je potrebna za pokretanje panela i potencijalno za dodatno osvetljenje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Smartflower system; slika preuzeta sa https:\/\/smartflower.com\/<\/a><\/p>\n\n\n\n

Bloom, Doris Kim Sung, Los An\u0111eles je instalacija koja je napravljena od bimetalnih panela koji reaguju na temperaturu. Na toplom se otvaraju, na hladnom zatvaraju \u2013 bez elektri\u010dne energije, koriste\u0107i samo fiziku materijala. U ovom slu\u010daju nemam kontrolu kako \u0107e koji panel da se pokre\u0107e i on se samostalno ne mo\u017ee rotirati kako bi pratio kretanje Sunca. Prednost je \u0161to se ne tro\u0161i elektri\u010dna energija za funkcionisanje i ne mo\u017ee do\u0107i do kvara na mehanizmu za pokretanje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Bloom, Doris Kim Sung; slika preuzeta sa https:\/\/www.archdaily.com\/215280\/bloom-dosu-studio-architecture?ad_medium=gallery<\/a><\/p>\n\n\n\n

Institut du Monde Arabe, Pariz, Jean Nouvel – fasada je sa\u010dinjena od preko 200 mehani\u010dkih otvora koji funkcioni\u0161u poput dijafragme fotoaparata. Otvori se automatski prilago\u0111avaju intenzitetu svetlosti, stvaraju\u0107i igru svetla u enterijeru kontroli\u0161u\u0107i osvetljenje. Ovo je jo\u0161 jedan sistem koji bi se mogao primenit, ali na osnovu fotografija iz enterijera, sti\u010dem utisak da je previ\u0161e mra\u010dno i da se ne bi opravdala ovakva fasda, jer se ne bi smanjila potro\u0161nja elektri\u010dne enrgije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Institut du Monde Arabe; slika pruzeta sa https:\/\/www.archdaily.com\/162101\/ad-classics-institut-du-monde-arabe-jean-nouvel<\/a><\/p>\n\n\n\n

Al Bahar Towers, Aedas, Abu Dhabi – njihova fasada je poznata po dinami\u010dkom mashrabiya sistemu \u2013 preko 1.000 geometrijskih panela koji se otvaraju i zatvaraju u zavisnosti od polo\u017eaja sunca, \u010dime se smanjuje solarno optere\u0107enje i do 50%.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Al Bahar Towers; slika preuzeta sa https:\/\/en.wikiarquitectura.com\/building\/al-bahar-towers\/<\/a><\/p>\n\n\n\n

Media-TIC Building, Enric Ruiz-Geli, Barselona – fasada je oblo\u017eena ETFE jastucima koji se mogu naduvavati i izduvavati u zavisnosti od sunca i spoljne temperature. Time se reguli\u0161e toplotna izolacija i smanjuje potro\u0161nja energije. Prednost ove fasade je \u0161to se dobija jo\u0161 jedan izolacioni sloj vazduha unutar jastuka. Prema mom mi\u0161ljenju paneli koji uvek stoje u istom polo\u017eaju prave senke i \u010dine enterijer dosta mra\u010dnijim.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Media-TIC Building; slika preuzeta sa https:\/\/www.iaacblog.com\/programs\/media-tic\/<\/a><\/p>\n\n\n\n

PROBLEM: Potencijalni problem je da li bi se postavka pokretnih panela isplatila i da li bi smanjenje utro\u0161ka elektri\u010dne energije za hla\u0111enje objekta bilo dovoljno da opravda cenu panela. Drugi problem je da li bi se u slu\u010daju postavke panela pove\u0107ala potro\u0161nja elektri\u010dne energije za dodatno osvetljenje prostorija, kao i koliko bi ko\u0161talo odr\u017eavanje tog sistema fasade. <\/p>\n\n\n\n

CILJ: Postizanje celodnevnog zasen\u010denja i samim tim smanjeno zagrevanje unutar objekta, pomo\u0107u pokretnih panela. Tako\u0111e te\u017eim ka tome da energija koja je potrebna za pokretanje panela i osvetljavanje prostorija bude manja od energije potrebne za rashla\u0111ivanje. <\/p>\n\n\n\n

HIPOTEZA: Postavljanjem panela dobija se energetski efikasniji objekat. <\/p>\n\n\n\n

KRITERIJUM: Manji utro\u0161ak energije za pokretanje panela i osvetljenje nego za hla\u0111enje objekta.<\/p>\n\n\n\n

METODE: Revit + Insight Simulacija zagrevanja i energetske efikasnosti objekta pre i posle postavljanja pokretnih fasadnih panela. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

OBLAST ISTRA\u017dIVANJA: Heliotropizam u arhitekturi TEMA ISTRA\u017dIVANJA: Uticaj fasadnih panela na energetsku efikasnost STANJE U OBLASTI: Smartfower sistem je \u201epametni solarni sistem\u201c, koji radi po principu helitropizma. Heliotropizam je prirodna pojava koja podrazumeva da se biljka okre\u0107e prema izvoru svtelosti, Suncu. Ovaj sistem je prvi put primenjen 2014. godine i postoji vi\u0161e principa po kojima… Continue reading Postavljanje pokretnih panela u cilju postizanja ve\u0107e energetske efikasnosti objekta – faza 1<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":659,"featured_media":21860,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656,1],"tags":[],"coauthors":[651],"class_list":["post-21673","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-24-25-radovi","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21673","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/659"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=21673"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21673\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22609,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21673\/revisions\/22609"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media\/21860"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=21673"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=21673"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=21673"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=21673"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}