{"id":19840,"date":"2024-04-12T13:53:45","date_gmt":"2024-04-12T12:53:45","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=19840"},"modified":"2024-06-23T12:24:57","modified_gmt":"2024-06-23T11:24:57","slug":"modelovanje-auxetic-navlaka-za-torbe-iili-ranceve-sa-ciljem-adaptiranja-na-razlicite-oblike-i-zapremine-istih-faza-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/modelovanje-auxetic-navlaka-za-torbe-iili-ranceve-sa-ciljem-adaptiranja-na-razlicite-oblike-i-zapremine-istih-faza-2\/","title":{"rendered":"Modelovanje auxetic navlaka za torbe i\/ili ran\u010deve sa ciljem adaptiranja na razli\u010dite oblike i zapremine istih- Faza 2"},"content":{"rendered":"

Druga faza projekta odnosila se na izbor paterna koji \u0107e nam poslu\u017eiti prilikom izrade probnog uzorka auxetic navlake i\u00a0 njegovog formiranja i pripreme za lasersko se\u010denje u Grasshopper i Rhino programu.<\/p>\n

Prvenstveno smo izabrali\u00a0komponentu pod nazivom ,,TriGrid”- koji se sastoji od 2D trougaonih \u0107elija, i definisali do kojih se granica njegova veli\u010dina i broj \u0107elija kre\u0107u.<\/p>\n

\"\"<\/a>
TriGrid-Triangular Grid ( 2D mre\u017ea sa trougaonim \u0107elijama)<\/figcaption><\/figure>\n

Zatim smo ovoj mre\u017ei dodali komonentu Crv ( Curve), kako bi izdvojili linije,\u00a0 potom Explode, kako bi odvojili krive,\u00a0 \u00a0komponentu Item – kako bi imali listu svih izdvojenih krivi, i kona\u010dno, DupPt (Remove Duplicate Points)- komponentu koja uklanja duplirane vertekse,\u00a0 nastale usled Explode komponente i odvajanja krivih. Prethodno pomenute komponente smo iskoristili kako bi do\u0161li do pojedina\u010dnih verteksa, odnosno, temena trouglova koji \u010dine TriGrid mre\u017eu i koji \u0107e nam kasnije poslu\u017eiti za izradu izabranog paterna.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Izdvajanje verteksa kako bi kasnije formirali arkuse (Arc) oko svakog<\/figcaption><\/figure>\n

Nakon toga smo odabrali u kojoj ravni i po kojim koordinatama (XY plane komponenta) i pod kojim uglom ( Degree komponenta – koju kasnije pretvaramo iz Dekartovog u Polarni koordinanti sistem (Rad)) \u0107e se delovi kru\u017enice (Arc komponenta) formirati oko ranije pomenutih temena trouglova. Dodajemo Neg ( Negative) komponentu kako bi dobili isti oblik kao na izabranom paternu. Na kraju smo dodali komponentu Polar Array\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 (ArrPolar),\u00a0 kako bi sa sve tri strane formirali arkuse.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Formiranje delova kru\u017enice (Arc) oko svakog verteksa<\/figcaption><\/figure>\n
\"arrpol\"<\/a>
Array Polar- formiranje arkusa sa tri strane verteksa<\/figcaption><\/figure>\n

Na osnovu izabranog paterna, mo\u017eemo primetiti da \u0107e budu\u0107i materijal biti ise\u010den po delovima kru\u017enice- Arkusima (Arc). Kako bismo izbegli nepravilno \u0161irenje\/ skupljanje, ili neke druge probleme deformacija materijala, definisali smo odre\u0111ene parametre i proveravali do kojih granica se ti parametri mogu menjati ( kao \u0161to je na primer, du\u017eina Arc-usa, ili njihova me\u0111usobna udaljenost ), a da ne do\u0111e do me\u0111usobnog preklapanja ili se\u010denja linija Arcusa.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Nepromenjeni parametri dimenzija arkusa<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"<\/a>
Promenjeni parametri dimenzija arkusa<\/figcaption><\/figure>\n

Obzirom da izra\u0111ujemo navlaku za torbe ili ran\u010deve, mo\u017ee do\u0107i do nepravilne i nejednake promene i raspodele samih Arcusa. Negde mo\u017ee do\u0107i do sakupljanja, negde do preteranog \u0161irenja, a negde se ne\u0107e dogoditi nikakva promena. Pomo\u0107u Bounding Box-a ( BBox) i Evaluate Surface( EvalSrf)\u00a0\u00a0ponovo objedinjujemo sve krive iz ranije razdvojenog TriGrid paterna. Nakon toga, MD Slider komponentom, defini\u0161emo dve referentne ta\u010dke u prostoru, a zatim Closest Point (CP) komponentom defini\u0161emo dve ta\u010dke na na\u0161oj izabranoj mre\u017ei.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Definisanje dve referentne ta\u010dke<\/figcaption><\/figure>\n

Definisanjem ovih ta\u010daka kao i definisanjem granica do kojih se Arcusi mogu menjati, mi imamo uvid u to kako \u0107e se sama struktura rasporediti po povr\u0161ini ili objektu na koju \u0107e biti aplicirana. Menjanjem ovih vrednosti, mo\u017eemo primetiti kako se svi Arcusi u neposrednoj okolini izabranih ta\u010daka \u0161ire, dok se Arcusi koji su dalji od referentnih ta\u010daka, skupljaju.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Nepromenjeni parametri- udaljenost arkusa jedni od drugih je ista u svim ta\u010dkama mre\u017ee<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"<\/a>
Promenjeni parametri- mo\u017eemo primetiti kako je udaljenost arkusa jedni od drugih ve\u0107a \u0161to su arkusi bli\u017ei referentnim ta\u010dkama, a manja \u0161to su arkusi dalji od referentnih ta\u010daka<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Druga faza projekta odnosila se na izbor paterna koji \u0107e nam poslu\u017eiti prilikom izrade probnog uzorka auxetic navlake i\u00a0 njegovog formiranja i pripreme za lasersko se\u010denje u Grasshopper i Rhino programu. Prvenstveno smo izabrali\u00a0komponentu pod nazivom ,,TriGrid”- koji se sastoji od 2D trougaonih \u0107elija, i definisali do kojih se granica njegova veli\u010dina i broj \u0107elija… Continue reading Modelovanje auxetic navlaka za torbe i\/ili ran\u010deve sa ciljem adaptiranja na razli\u010dite oblike i zapremine istih- Faza 2<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":590,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[608],"tags":[],"coauthors":[573],"class_list":["post-19840","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-2324-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19840","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/590"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19840"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19840\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":20244,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19840\/revisions\/20244"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19840"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19840"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19840"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=19840"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}