\n-menjanje broja polaznih ta\u010daka
\n-menjanje broja usputnih stanica (ta\u010daka)
\n-menjanje broja krajnjih ta\u010daka
\n-menjanje nasumi\u010dnog\u00a0na\u010din formiranja strukture
\n-dodavanje ta\u010daka sa radijusom oko kog se struktura drveta ne formira
\n-pode\u0161avanje opsega radijusa oko ta\u010daka koje se zaobilaze
\n-broj ta\u010daka koji se me\u0111usobno spajaju u pravcu donja-gornja ivica ( i obrnuto)<\/p>\n
Menjanje parametara koji se odnosi na broj grana svake polazne i krajnje ta\u010dke zapravo uti\u010de na samu gustinu strukture, \u010dini je vizuelno i estetski bogatijom, ali je zasigurno u pogledu ekonomi\u010dnosti i samog izvo\u0111enja komplikovanije re\u0161enje.<\/p>\n
Naravno ukoliko se na fasadi ne nalaze nikakve prepreke (otvori, ulazni deo, instalacije..), imamo potpunu slobodu kombinovanja svih ovih parametara, me\u0111utim ukoliko se na fasadi nalaze prozori, najbolje dodati odre\u0111en broj ta\u010daka i podesiti radijus oko nji<\/em>h.<\/p>\n Ukoliko je u pitanju objekat sa aktivnom namenom prizemlja u kom \u0107emo \u010desto imati ulazne zone, neophodno je smanjiti broj ta\u010daka na donjoj ivici.<\/em><\/p>\n Dodavanjem usputnih stanica (ta\u010daka)<\/em> posti\u017eemo ve\u0107i broj ”grana”, dok smanjivanjem upro\u0161\u0107avamo samu strukturu. Prva slika predstavlja varijaciju sa ve\u0107im brojem (hiljadu\u00a0ta\u010daka), dok na drugoj slici mo\u017eemo videti kako izgleda struktura sa manjim brojem usputnih stanica (trista ta\u010daka). Ve\u0107i broj ta\u010daka omogu\u0107ava prirodniji izgled strukture, dok manji broj u pogledu ekonomi\u010dnosti prilikom izrade verovatno predstavlja bolje re\u0161enje, ali u estetskom pogledu prva varijacija je znatno bolja.<\/p>\n Primeri fasada na kojima je kori\u0161\u0107en\u00a0algoritam modelovanja – rezultat primene<\/strong><\/p>\n -Prva fasada je jednostavnog oblika, me\u0111utim zbog postojanja ve\u0107eg broja otvora, neophodno je dodati zaobilazne ta\u010dke. Rezultat je postignut postavljanjem ta\u010daka i definisanjem radijusa oko njih. Mo\u017eemo uo\u010diti da struktura nije toliko realisti\u010dna, zbog prevelikog broja zaobilaznih ta\u010daka.<\/p>\n Druga fasada, kao i prva, ima otvore, ali u znatno manjem broju \u0161to nam pru\u017ea mogu\u0107nost bolje manipulacije parametrima i boljeg vizuelnog rezultata.<\/p>\n Zaklju\u010dak istra\u017eivanja:\u00a0<\/strong>Kroz primenu algoritma modelovanja, mo\u017eemo zaklju\u010diti da postoje odre\u0111eni problemi, koji i dalje nisu re\u0161eni. Sam algoritam pru\u017ea mnogo mogu\u0107nosti, varijacija i prilago\u0111avanja datoj fasadi. Vizuelno jeste postignut \u017eeljeni utisak, ali konstruktivni deo i dalje ostaje nere\u0161en, kao i sama ekonomi\u010dnosti pri izradi ovakve strukture. U vizuelnom delu mo\u017eemo uo\u010diti problem prilikom dodavanja ta\u010daka oko kojih postoji radijus zaobila\u017eenja, jer na takvim povr\u0161inama struktura gubi svoju prirodnost i ne postoji dovoljna mogu\u0107nost manipulacije strukturom.<\/p>\n Predlog jeste dalja razrada algoritma, kako bi struktura mogla da izgleda jo\u0161 realisti\u010dnije, kao i uklju\u010divanje\u00a0faktora same konstrukcije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Definisanjem algoritma modelovanja, koji sadr\u017ei parametre koji su promenjivi, mogu\u0107e je prilagoditi se razli\u010ditim oblicima fasade. Va\u017eno je napomenuti da u zavisnosti od okolnosti i uslova fasade kojoj treba da se prilagodimo,\u00a0postoje parametri \u010dije menjanje vi\u0161e odgovara konkretnom slu\u010daju. Mogu\u0107nosti menjanja parametara: -menjanje broja polaznih ta\u010daka -menjanje broja usputnih stanica (ta\u010daka) -menjanje broja krajnjih ta\u010daka… Continue reading Ispitivanje strukture drveta i njegove varijacije uz kori\u0161\u0107enje algoritamskog modelovanja- Rezultat i zaklju\u010dak<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":578,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[567],"class_list":["post-19092","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19092","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/578"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19092"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19092\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":19132,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19092\/revisions\/19132"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19092"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=19092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"6776\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/6776.jpg\")
<\/a>![\"67\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/67.jpg\")
<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n