{"id":18619,"date":"2023-06-21T14:28:55","date_gmt":"2023-06-21T13:28:55","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=18619"},"modified":"2023-06-21T18:50:18","modified_gmt":"2023-06-21T17:50:18","slug":"modelovanje-i-ispitivanje-fleksibilnosti-i-funkcionalnosti-3d-printanog-tekstila-faza-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/modelovanje-i-ispitivanje-fleksibilnosti-i-funkcionalnosti-3d-printanog-tekstila-faza-3\/","title":{"rendered":"Modelovanje i ispitivanje adaptibilnosti i funkcionalnosti 3D printanog tekstila – faza 3"},"content":{"rendered":"

PROBNO \u0160TAMPANJE UZORAKA<\/strong><\/p>\n

Upotrebom kvantitativne metode, odnosno eksperimentalnim putem, ispitivano je koji uzorak najvi\u0161e odgovara prethodno postavljenim kriterijumima. Prilikom dono\u0161enja odluke koje glavne razlike treba da budu na uzorcima koji se \u0161tampaju u obzir je uzeta prvenstveno me\u0111usobna udaljenost jedini\u010dnih elemenata, te njihova dimenzija, pa potom i ugao spajanja kop\u010di.<\/p>\n

1. tip uzorka<\/strong>
\nKod ovog primera (slika 1) ekstrem predstavlja udaljenost jedini\u010dnih elemenata, odnosno oni su veoma blizu. Du\u017eina stranice trougla iznosi 1,3 cm, dok je razmak izme\u0111u trouglova 0,1 cm. Po ovom redu veli\u010dina probno su \u0161tampana dva primera.<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 1<\/figcaption><\/figure>\n

Prvi primer ima spu\u0161tenu horizontalnu sponu koja se suti\u010de u ta\u010dki iznad te\u017ei\u0161ta trougla (slika 2) dok je na drugom primeru ta spona znatno vi\u0161e pozicionirana (slika 3).<\/p>\n

\"slika<\/a>
Slika 2<\/figcaption><\/figure>\n
\"slika<\/a>
Slika 3<\/figcaption><\/figure>\n

Na i\u0161tampanim primerima (slike 4 i 5) vidimo da je mala dimenzija jedini\u010dnih elemenata kao i mali razmak izme\u0111u istih znatno uticao na lo\u0161 ishod prilikom izrade, gde se odre\u0111eni delovi spajaju tamo gde ne bi trebalo, a sitni delovi su dosta neprecizno izra\u0111eni te struktura deluje dosta neuredno. Ispod horizontalnih spona je formirana potkonstrukcija koja predstavlja dodatni problem, te je potrebno raditi na optimizaciji modela kako bismo u daljem procesu dobili bolje rezultate.<\/p>\n

\"4\"<\/a>
Slika 4<\/figcaption><\/figure>\n
\"5\"<\/a>
Slika 5<\/figcaption><\/figure>\n

2. tip uzorka
\n<\/strong>Nakon \u0161to smo ustanovili da je veli\u010dina stranice jedini\u010dnog elementa od 1,3 cm premala, poku\u0161ali smo sa uzorkom koji ima stranicu duga\u010dku 1,7 cm. Rezultat je bio bolji od prethodnog, ali i dalje nije zadovoljavao sve kriterijume (slika 6).
\nJedini\u010dni elementi su opet bili veoma blizu jedan drugome, preciznost izrade je pobolj\u0161ana, ali se na nekim mestima pojavljuje potkonstrukcija.<\/p>\n

\"Slika\"<\/a>
Slika 6<\/figcaption><\/figure>\n

S obzirom da nije ispunjen velik broj kriterijuma, bilo je potrebno izvr\u0161iti jo\u0161 jednu iteraciju u procesu optimizacije.<\/p>\n

3. tip uzorka
\n<\/strong>Kod ovog primera (Slika 7) ekstrem je ugao kop\u010di u odnosu na povr\u0161inu jedini\u010dnog elementa, odnosno kop\u010de su pod veoma malim uglom u odnosu na povr\u0161inu, ali je udaljenost izme\u0111u elemenata znatno ve\u0107a.<\/p>\n

\"6\"<\/a>
Slika 7<\/figcaption><\/figure>\n

Kako se prvi tip uzorka fabrikovao pre drugog tipa, ustanovljeno je da veli\u010dina jedini\u010dnih elemenata od 1,3 cm nije adekvatna, te ga nismo ispitivali u manjim dimenzijama, ve\u0107 smo odmah pove\u0107ali na zadovoljavaju\u0107u veli\u010dinu.
\nDimenzija stranice trougla jedini\u010dnog elementa (slika 8) sada je 1,5 cm, dok je razmak izme\u0111u istih 0,6 cm, \u0161to je dosta olak\u0161alo fabrikaciju jer su trouglovi ve\u0107i, kao i razmaci izme\u0111u njih, te nije dolazilo do slu\u010dajnog lepljenja elemenata, kao ni nepravilno izra\u017eenih delova strukture. Kako smo iz prvog tipa uzorka shvatili da 3d printer formira potkonsturkciju ispod spona koje se suti\u010du iznad temena trougla (\u017eute spone) podigli smo njihov ugao na ekstremnu vrednost kako bi one bile \u0161to manje horizontalne \u0161to \u0107e umanjiti \u0161ansu za stvaranje potkonstrukcije.<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 8<\/figcaption><\/figure>\n

Na primeru koji je i\u0161tampan (slika 9) vidi se da je raster jedini\u010dnih elemenata dosta re\u0111i u odnosu na prvi tip \u0161to je nedostatak u pogledu formiranja strukture nalik tekstilu, jer sada dobijamo utisak mre\u017ee, a ne tekstila, dok je prednost lak\u0161a i jednostavnija izrada kao i mogu\u0107nost kori\u0161tenja (sitnije \u0161tampani primeri nisu bili upotrebljivi).<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 9<\/figcaption><\/figure>\n

ZAKLJU\u010cAK:<\/strong>\u00a0nakon \u0161tampanja uzorka<\/p>\n

Nakon \u0161tampanja prvog i drugog tipa uzorka prime\u0107eno je dosta nedostataka (neprecizna i neta\u010dna forma, gre\u0161ke pri izradi, formiranje potkonstrukcije…) koje su inicirale promenu odre\u0111enih parametara. Tako smo do\u0161li do tre\u0107eg tipa uzorka koji se pokazao kao znatno bolji kako u estetskom, tako i u funkcionalnom pogledu. Njegov prethodno pomenut nedostatak (preveliki razmaci izme\u0111u jedini\u010dnih elementa) optimizova\u0107e se za finalnu izradu do odre\u0111ene mere – udaljenost izme\u0111u elemenata \u0107e se smanjiti za malu vrednost, tako da struktura i dalje bude funkcionalna, a da \u0161upljine budu donekle manje.<\/p>\n

REZULTAT: \u0160TAMPANJE FINALNE STRUKTURE<\/strong><\/p>\n

Kako bismo ispitali prethodno postavljenu hipotezu, ideja je bila da se 3d od\u0161tampa struktura koja \u0107e se postaviti na dvostruko zakrivljenu povr\u0161 formiranu waffle stukturom dimenzija 20 x 20 cm (slika 10).<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 10<\/figcaption><\/figure>\n

Za finalnu slo\u017eenu strukturu se koristi model po ugledu na tre\u0107i tip uzorka, kada su uglovi spona u ekstremnim vrednostima, a razmak izme\u0111u jedini\u010dnih\u00a0elemenata pove\u0107an, s tim da su jedini\u010dni elementi ostali istih dimenzija, ali im je me\u0111usobni razmak malo manji.<\/p>\n

ZAKLJU\u010cAK:\u00a0<\/strong>nakon \u0161tampanja finalne strukture<\/p>\n

Struktura uspeva da se transformi\u0161e kada se postavi na zakrivljene povr\u0161i (slika 11), te ispunjava tu karakteristiku tkanine. Kako su i nakon optimizacije razmaci izme\u0111u trouglova ostali vidno veliki to se mo\u017ee uzeti kao nedostatak. Ovaj nedostatak je bio pretpostavljen prilikom uspostavljanja kriterijuma i problema, te bi za njegovo re\u0161avanje bila potrebna bolja i skuplja oprema za izradu same strukture, kao i znatno vi\u0161e ulo\u017eenog vremena i novca.<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 11<\/figcaption><\/figure>\n

S obzirom da su svi ovi faktori obuhva\u0107eni, te struktura slu\u017ei svrsi, smatra se da je ta\u010dna postavljena hipoteza koja ka\u017ee da \u0107e se sa ovom strukturom mo\u0107i pokriti odre\u0111ena dvostruko i jednostruko zakrivljena povr\u0161.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

PROBNO \u0160TAMPANJE UZORAKA Upotrebom kvantitativne metode, odnosno eksperimentalnim putem, ispitivano je koji uzorak najvi\u0161e odgovara prethodno postavljenim kriterijumima. Prilikom dono\u0161enja odluke koje glavne razlike treba da budu na uzorcima koji se \u0161tampaju u obzir je uzeta prvenstveno me\u0111usobna udaljenost jedini\u010dnih elemenata, te njihova dimenzija, pa potom i ugao spajanja kop\u010di. 1. tip uzorka Kod ovog… Continue reading Modelovanje i ispitivanje adaptibilnosti i funkcionalnosti 3D printanog tekstila – faza 3<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":572,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[543],"tags":[],"coauthors":[560],"class_list":["post-18619","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-2223-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18619","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/572"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18619"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18619\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18659,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18619\/revisions\/18659"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18619"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18619"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18619"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=18619"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}