![\"pRVA\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2023\/06\/pRVA.jpg\")
<\/a><\/p>\nAli nakon \u0161to su sve linije bile na mestu i nakon \u0161to sam po\u010dela da izdvajam slojeve, ubrzo sam shvatila da se gubim u gomili linija i da je jako te\u0161ko proceniti direktno u aotocadu kako bi ti slojevi trebalo da izgledaju, ba\u0161 zbog broja detalja i linija.<\/p>\n
Slede\u0107i korak bio je da izvucem ove povr\u0161i u sketchup-u kako bih bolje razumela \u0161ta se\u00a0 nalazi u kojoj ravni. Tokom ovog procesa koji je tako\u0111e zahtevao du\u017ee vreme i veliku koncentraciju,\u00a0 uo\u010dila sam greske, kojih nisam ni bila svesna tokom samog crtanja u autocadu, a to su slede\u0107e:
\nlinije koje se seku, apsolutno sve mora da se poklapa, nema “odokativno \u0107u ovo” jer na kraju to nije izgledalo pravilno i eventualno kada bi se laserski \u0161tampalo ne bi izgledalo dobro, samim tim novac koji bi bio ulo\u017een u to tako\u0111e bi propao i moj zaklju\u010dak je da na osnovu samo 2d crte\u017ea, koji je jako detaljan, ponekad mo\u017ee biti te\u0161ko uvideti kako bi ta\u010dno izgledao on u 3d-u, konkretno kao 3d \u0161tampa ili u mom\u00a0 slu\u010daju kao “tehnika slojevitih papira”. Takodje gre\u0161ka koju sam uo\u010dila a takodje potice iz autocada da neki delovi jednostavno “vise” i da ne bi postojao nacin da se pripoje celoj kompoziciji.\u00a0 Iz razloga \u0161to je za izradu ovo projekta potreban veliki broj papira, (minimum 14) dolazi do velikog utro\u0161ka materijala, i veliki deo materijala se baca(onaj koji se iseca).<\/p>\n
Rad u sketchapu takodje mi je pomogao da uvidim koliki broj slojeva je potreban, da dobijem uvid u to kako bi se ovi papiri slagali i \u0161ta bih dobila kao krajnji rezultat, kao i da shvatim da pojedini delovi 2d crte\u017ea nisu ni potrebni.<\/p>\n
ZAKLJU\u010cAK:
\nRad na ovom projektu bio je te\u017ei nego \u0161to sam u po\u010detku mislila, ba\u0161 zbog svoje geometrije, i zahtevalo je jako puno vremena.<\/p>\n
Zaklju\u010dci koje sam donela su da jedan ovako kompleksan objekat nikako ne mo\u017ee da se \u0161tampa pa potom ru\u010dno iseca, iz razloga \u0161to su neki delovi previ\u0161e sitni, samim tim ne bi moglo da se izvede precizno slaganje jedan na drugi. Ovo bi bilo mogu\u0107e kod mnogo jednostavnije geometrije.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de laserskeg \u0161tampanja,
\nu slu\u010daju da nisam odradila sve korake kako i jesam i sve detaljno analizirala, do\u0161lo bi do velikog broja gre\u0161aka i ve\u0107i deo rada bi i propao, samim tim bio bi ba\u010den materijal, kao i novac. Jo\u0161 jedna stvar koju sam uvidela, jeste da bi prilikom laserske \u0161tampe bilo bolje gravirati neke slojeve koji su previ\u0161e sitni.<\/p>\n
Minimalni broj slojeva da se ovo odradi bio bi 14 kako bi sve adekvatno iygledalo, a \u0161to se lepljena ti\u010de tu je tako\u0111e bitan ekonomski faktor, \u0161to vi\u0161e slojeva naravno slika \u0107e biti lep\u0161a i detaljnija, ali sa manje novca tako\u0111e se mo\u017ee postiti dobar rezultat, koristi\u0107i malo deblje trake za lepljenje slojeva jedan za drugi, koji slu\u017ee kao distanceri.<\/p>\n
gre\u0161ke:<\/p>\n
<\/p>\n <\/p>\n slojevitost:<\/p>\n REZULTAT<\/p>\n <\/p>\n Primena, rezultati i zakljucak Tokom rada na ovom projektu, nai\u0161la sam na nekoliko problema. Prvi korak kao \u0161to sam\u00a0 ve\u0107 napomenula, bio je iscrtavanje forme i svih detalja. Ovaj proces zahtevao je odre\u0111eno vreme\u00a0i moja prva pomisao je bila “kada zavr\u0161im crtanje ne\u0107e vi\u0161e biti toliko posla”. Ali nakon \u0161to su sve linije bile na… Continue reading Layed paper art faza 2<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":583,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[571],"class_list":["post-18568","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18568","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/583"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18568"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18568\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18588,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18568\/revisions\/18588"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18568"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18568"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18568"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=18568"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}<\/a> <\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a> <\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a> <\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"