{"id":18057,"date":"2023-04-07T13:28:20","date_gmt":"2023-04-07T12:28:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=18057"},"modified":"2023-06-21T18:49:03","modified_gmt":"2023-06-21T17:49:03","slug":"modelovanje-i-ispitivanje-fleksibilnosti-i-funkcionalnosti-3d-printanog-tekstila-faza-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/modelovanje-i-ispitivanje-fleksibilnosti-i-funkcionalnosti-3d-printanog-tekstila-faza-2\/","title":{"rendered":"Modelovanje i ispitivanje adaptibilnosti i funkcionalnosti 3D printanog tekstila – faza 2"},"content":{"rendered":"

METODE ISPITIVANJA<\/strong><\/p>\n

Iz prethodne analize proiza\u0161ao je odabir struktura tipa “chainmail” odnosno formi koje se sastoje iz elemenata koji su me\u0111usobno zarobljeni. Takvi elementi mogu biti razli\u010ditih oblika: trougaoni, \u010detvorougaoni, petougaoni, etc. Za konkretan primer koji \u0107e se dalje pominjati u tekstu kori\u0161\u0107en je trougaoni oblik zbog svoje jednostavnosti – malog broja strana, \u0161to uslovljava manji broj “kop\u010di”.<\/p>\n

Prvobitna ideja konstruisanja same strukture bila je da se na odre\u0111enoj povr\u0161ini (u konkretnom slu\u010daju kvadratnih dimenzija 10 x 10cm) zada odre\u0111eni oblik (u ovom slu\u010daju trougaoni), gde bi po\u010detni parametri bili broj trouglova po obe me\u0111usobno upravne ose ( “u” i “v” pravac). Trougaoni grid koji je postavljen na prethodno pomenutu povr\u0161 dodiruje stanice iste (slika 1) \u0161to nije zadovoljavaju\u0107e za dalji proces rada, tako da je bilo potrebno ukloniti “obodne trouglove” pronala\u017eenjem ta\u010daka dobijenih presekom trougaonog grida i stranica kvadratne povr\u0161i, te se ti trouglovi koji su u kontaktu sa tim ta\u010dkama bri\u0161u. (slika 2)<\/p>\n

\"ssss\"<\/a>
Slika 1<\/figcaption><\/figure>\n
\"sassss\"
Slika 2<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

Metod 1.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Trouglovi su podeljeni u dve grupacije, zbog postojanja dvaju vrsta kop\u010di. (slika 3 i slika 4).<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 3<\/figcaption><\/figure>\n
\"Slikia<\/a>
Slikia 4<\/figcaption><\/figure>\n

U okviru jedne grupacije napravljena je kop\u010da takva da iz svake stranice trougla izlaze po dve du\u017ei pod odre\u0111enim uglom (koji \u0107e biti predmet ispitivanja u nastavku) koje su ograni\u010dene i zatvorene horizontalnom sponom (slika 5).<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 5<\/figcaption><\/figure>\n

U okviru druge grupacije konstruisana je po jedna du\u017e koja izlazi iz svake stranice pod odre\u0111enim uglom (koji \u0107e biti tako\u0111e predmet ispitivanja u daljem procesu istra\u017eivanja). Te tri du\u017ei spojene su u jednom vrhu koji je ujedno i te\u017ei\u0161te trougla (slika 6). Zbog velike du\u017eine “horizontalne” spone mogu\u0107e je pojava problema prilikom 3D \u0161tampe. Ukoliko se poka\u017ee na prakti\u010dnom primeru da printer pravi dodatnu potkonstrukciju, bi\u0107e potrebno promeniti nagib horizontalne spone ili odabrati drugi metod.<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 6<\/figcaption><\/figure>\n

Kada se prethodno navedene strukture spoje (slika 7) uo\u010davaju se mogu\u0107i problemi u vidu preklapanja spona uzrokovani odre\u0111enim uglom ili du\u017einom istih. Svi ti parametri su promenjivi te je mogu\u0107e uskladiti sve faktore kako bi se dobila povezana struktura bez gre\u0161aka.<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 8<\/figcaption><\/figure>\n

Metod 2.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Drugi metod bi bio zasnovan na zadr\u017eavanju trougaonih elemenata i spona kao kod prve grupacije jer se pretpostavlja da bi se oni mogli \u0161tampati bez velikih pote\u0161ko\u0107a.<\/p>\n

Kod druge grupacije trouglova ovog puta primenjen je princip kao kod grupacije jedan samo sa dva elementa. Dakle, iz svake stranice trougla pod odre\u0111enim uglom izlaze 4 du\u017ei koje su spojene sa dve horizontalne spone (slika 9) tako da, kada se struktura spoji, one obaviju verikalne elemente kop\u010di kod grupacije 1.<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 9<\/figcaption><\/figure>\n

Tokom metoda 1. uo\u010den je nedostatak debljine same trougaone podloge, tako da je ovim putem ista dodata. Kada se obe grupe trouglova spoje (slika 10) potrebno je ispitati pod kojim uglom i koja du\u017eina kop\u010di je najoptimalnija za pravilno funkcionisanje samih struktura.<\/p>\n

\"Slika<\/a>
Slika 10<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

S tim u vezi, kod oba metoda bi trebalo da se ispita nekoliko solucija:
\n– Minimalan ugao, prilago\u0111ena du\u017eina kop\u010di
\n– Srednja vrednost ugla, prilago\u0111ena du\u017eina kop\u010di
\n– Maksimalna vrednost ugla, prilago\u0111ena du\u017eina kop\u010di<\/p>\n

Kako nam je u ovom delu procesa cilj da se uzorak od\u0161tampa u \u0161to boljem obliku, bitni faktori prilikom ispitivanja su i veli\u010dina jedini\u010dne komponente, kao i njena debljina i razmak izme\u0111u istih. \u0160to su jedini\u010dne komponente manje to se vi\u0161e posti\u017ee efekat printanog tekstila, ali im je fabrikacija ote\u017eana, te se te\u017ei da uz postoje\u0107u opremu koju posedujemo uspemo da proizvedemo \u0161to sitnije elemente ali da oni budu funkcionalni (kvalitetno od\u0161tampani i da struktura ima mogu\u0107nost savijanja).<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

METODE ISPITIVANJA Iz prethodne analize proiza\u0161ao je odabir struktura tipa “chainmail” odnosno formi koje se sastoje iz elemenata koji su me\u0111usobno zarobljeni. Takvi elementi mogu biti razli\u010ditih oblika: trougaoni, \u010detvorougaoni, petougaoni, etc. Za konkretan primer koji \u0107e se dalje pominjati u tekstu kori\u0161\u0107en je trougaoni oblik zbog svoje jednostavnosti – malog broja strana, \u0161to uslovljava… Continue reading Modelovanje i ispitivanje adaptibilnosti i funkcionalnosti 3D printanog tekstila – faza 2<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":572,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[543],"tags":[],"coauthors":[560],"class_list":["post-18057","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-2223-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18057","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/572"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18057"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18057\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18662,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18057\/revisions\/18662"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18057"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18057"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18057"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=18057"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}