{"id":1728,"date":"2013-07-09T20:15:00","date_gmt":"2013-07-09T19:15:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.arhns.com\/givsf\/?p=1728"},"modified":"2013-07-10T08:09:48","modified_gmt":"2013-07-10T07:09:48","slug":"reaktivna-arhitektura-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/reaktivna-arhitektura-2\/","title":{"rendered":"Reaktivna arhitektura 2"},"content":{"rendered":"

<\/strong><\/strong><\/strong><\/strong>FAZA I- obja\u0161njenje postavke re\u0161avanja problema<\/strong><\/strong><\/p>\n

Kako bi se\u00a0 zapo\u010delo re\u0161avanje problema indirektnog osvetljenja, prvo treba krenuti od upoznavanja sa zakonima refleksije za ravne povr\u0161ine- upadni ugao jednak je izlaznom.<\/p>\n

Kori\u0161\u0107enji softveri su Rhino, Grasshopper, Ecotect i Gecko plug-in<\/strong>.<\/p>\n

Model se sastoji od \u010detiri osnovna elementa: jednog izvornog zraka, dve povr\u0161ine koje reflektuju zrake i ta\u010dke u prostoru koju treba osvetliti.<\/p>\n

Ecotect i Gecko su kori\u0161\u0107eni \u00a0za dobijanje realnih vektora sun\u010devih zraka za podru\u010dje Beograda. Vektori nisu uzeti proizvoljno, ve\u0107 su na ovaj na\u010din dobijeni realni parametri za odre\u0111eno doba dana i godine. Ovi softveri su dobri za re\u0161avanje ovakvog problema ne samo zbog upotrebe ta\u010dnih parametara, ve\u0107 zato \u0161to se ti parametri na veoma jednostavan na\u010din menjaju, a samim tim se dobijaju i razli\u010diti rezultati. U ovom konkretnom slu\u010daju, to su polo\u017eaj sun\u010devih zraka, koji je i najbitniji parametar, zatim polo\u017eaj, veli\u010dina i oblik panela, kao i krajnja ta\u010dka, odnosno prostor koji se treba osvetliti.<\/p>\n

 <\/p>\n

FAZA II- opis rada<\/strong><\/p>\n


\n<\/a><\/div>\n

U Rhino-u su postavljena dva potpuno proizvoljna objekta koja defini\u0161u neki deo prostora. Na ta dva objekta postavljena su dva panela (po jedan na svaki). Na prvi panel pada vektor sun\u010devog zraka i odbija se do drugog panela. Prvi panel se rotira u zavisnosti od polo\u017eaja Sunca, ali na taj na\u010din da reflektuju\u0107i zrak uvek\u00a0 pada na drugi panel. Sa drugog panela zrak se odbija do odre\u0111ene ta\u010dke u prostoru. Ta ta\u010dka je za ovaj slu\u010daj uzeta potpuno proizvoljno i predstavlja neki deo u prostoru ili objekat koji treba osvetliti.<\/p>\n

Deo zadatka koji se ti\u010de definisanja vektora i reflektuju\u0107ih panela radi se u \u00a0Grasshopper-u, na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n

    \n
  1. Definisana je ta\u010dka koja predstavlja krajnju (Focus point) ta\u010dku vektora prvog upadnog sun\u010devog zraka. Zatim je oko te ta\u010dke formirana prva reflektuju\u0107a ravan , tako \u0161to je odre\u0111ena simetrala ugla izme\u0111u upadnog sun\u010devog zraka i prvog reflektovanog zraka. Zatim je upravno na tu simetralu, zbog zakona refleksije, postavljena prva reflektuju\u0107a povr\u0161ina (panel).<\/li>\n
  2. Na isti na\u010din postavljena je i druga reflektuju\u0107a povr\u0161ina koja je upravna na simetralu ugla koju \u010dine prvi i drugi reflektovani zrak, a krajnja ta\u010dka (Focus point) drugog reflektovanog zraka je ta\u010dka koju treba osvetliti.<\/li>\n<\/ol>\n

    Dakle, druga reflektuju\u0107a povr\u0161ina zavisi samo od polo\u017eaja vektora Sunca i ona se u ovom slu\u010daju ne rotira, ve\u0107 je usmerena na taj na\u010din da prilikom svake primarne refleksije, sekundarni zrak reflektuje to krajnje ta\u010dke.\u00a0 Za realan slu\u010daj u prostoru, rotiranje druge povr\u0161ine nema smisla, osim ako se ne pomera objekat koji se osvetljava.<\/p>\n