{"id":16456,"date":"2022-06-12T16:35:07","date_gmt":"2022-06-12T15:35:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=16456"},"modified":"2022-06-13T17:17:01","modified_gmt":"2022-06-13T16:17:01","slug":"akustika-u-amfiteatralnom-prostoru-faza-iii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/akustika-u-amfiteatralnom-prostoru-faza-iii\/","title":{"rendered":"Akustika u amfiteatralnom prostoru – Faza III"},"content":{"rendered":"

U tre\u0107oj fazi istra\u017eivanja se najpre se pristupilo modelovanju fakultetskog amfiteatra AH1A<\/em>, a potom i akusti\u010dnih difuzora. Pri izradi panela, isprobano nekoliko algoritamskih varijacija za njihovo modelovanje u Grasshopperu (sa i bez ReMap<\/em>a) kako bi se dobili \u0161to br\u017ei i bolji rezultati, ali i paneli koji su najlak\u0161i za fizi\u010dku izradu.<\/p>\n

Primeri panela bez ReMap-a:<\/p>\n

\"Algoritam2\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \"Skyline1\"<\/a><\/p>\n

\"Algoritam3\"<\/a>\u00a0\u00a0\"Skyline2\"<\/a><\/p>\n

Primeri panela sa ReMap-om:<\/p>\n

\"Algoritam4\"<\/a><\/p>\n

\"QRD1\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0\"QRD2\"<\/p>\n

Kako razli\u010diti materijali druga\u010dije reaguju i u ve\u0107oj ili manjoj meri reflektuju zvu\u010dne talase, radi \u0161to preciznije analize prostora, naredni korak je dodavanje materijala svim lejerima<\/strong> (zidovi, plafon, pod, prozori, vrata i naravno paneli) osim lejera ta\u010dke<\/strong> (Points<\/em>) koji predstavlja zvu\u010dni\u00a0izvor i prijemnika zvuka\u00a0<\/em>koji\u00a0nemaju geometriju, te nije potrebno dodati im\u00a0materijal. Materijalizacija se izvr\u0161ila upotrebom Pachyderma, koji istovremeno daje informacije o akusti\u010dkim karakteristikama datog materijala,<\/em><\/strong> gde je najbitniji koeficijent apsorbcije<\/em><\/strong>. Na slikama ispod prikazane su samo karakteristike panela i prozora,\u00a0kao povr\u0161ina koje vr\u0161e najve\u0107i uticaj.<\/p>\n

\"Materijalizacija<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \"Materijalizacija<\/a><\/p>\n

Potom sprovodimo algoritam isproban i obja\u0161njen u prethodnoj fazi istra\u017eivanja<\/strong>, pri \u010demu koristimo jedan od Skyline panela modelovanih uz pomo\u0107 ReMapa (3. gore prikazan panel).\u00a0Kao rezultat formiramo animaciju za datu prostoriju po sli\u010dnom principu kao i u prethodnoj fazi istra\u017eivanja.<\/p>\n

\nhttps:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Animacija_3_Izgled.mp4<\/a><\/video><\/div>\n

 <\/p>\n

https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Animacija_4_Perspektiva.mp4<\/a><\/video><\/div>\n

Pomo\u0107u ovakvih vizuelizacija, mo\u017eemo uo\u010diti jasnu razliku koju \u010dini upotreba akusti\u010dnih difuzora<\/strong><\/em>.\u00a0Tako\u0111e, vidljivo je da se u prostoriji bez panela javlja vi\u0161e plavih \u010destica, te da se du\u017ee kre\u0107u u smeru napred-nazad, \u0161to nam nagove\u0161tava da se javlja veliki eho<\/strong> u prostoru, dok je on znatno smanjen u prostoriji sa panelima.<\/p>\n

Za finalnu analizu vr\u0161i se ispitivanje reverberacije<\/strong> (vreme trajanja zvuka) upotrebom Pachyderma.<\/p>\n

\"Algoritam5\"<\/a><\/p>\n

Na slici ispod prikazana je uporedna analiza amfiteatra sa razli\u010ditim brojem i modifikacijama postavljanja panela<\/strong>, kako bi se odredilo optimalno re\u0161enje. Brojevi koji su dobijeni su izra\u017eeni u sekundama<\/strong><\/em> i to za svaki lejer<\/strong><\/em> (povr\u0161inu koja uti\u010de na rasipanje zvuka) posebno. Dalje se iz programa i redosleda lejera mo\u017ee (ukoliko je potrebno) proveriti koji lejer izaziva odre\u0111eno vreme reverberacije od navedenih, \u010dime se mo\u017ee delovati na modifikovanje karakteristika (npr. materijalizacije) specifi\u010dnog lejera koji prelazi ili ne ispunjava preporu\u010dene parametre.<\/p>\n

\"Reverberacija\"<\/a><\/p>\n

Prvi zaklju\u010dak <\/strong>koji\u00a0<\/strong>se izvodi u procesu istra\u017eivanja vezan je za samo modelovanje akusti\u010dnih difuzora<\/strong>, pri \u010demu je uo\u010deno da se bez upotrebe ReMap-a<\/em>, tj. slike kao glavne reference, mogu izmodelovati najjednostavniji Skyline <\/em>paneli koji bi pri tom u\u0161tedeli vreme<\/em> izrade,<\/em> s obzirom da bi se radili iz manje delova (podeljeni su po linijskim segmentima).<\/p>\n

Finalno, na osnovu preporu\u010dene reverberacije za tipologiju auditorijuma i amfiteatara<\/em><\/strong>\u00a0(koja iznosi od 1.5 – 2.5 sekunde)\u00a0<\/em><\/strong>te gore sprovedene analize, zaklju\u010dujemo<\/strong>\u00a0i to da u prostoriji bez panela dolazi do prela\u017eenja granice, dok se pri upotrebi samo zidnih panela javlja prekratka reverberacija. S toga bi za postizanje najboljih rezultata i maksimizaciju akustike <\/em><\/strong>bilo neophodno postaviti i zidne i plafonske \u2013 u ovom slu\u010daju Skyline \u2013 panele.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U tre\u0107oj fazi istra\u017eivanja se najpre se pristupilo modelovanju fakultetskog amfiteatra AH1A, a potom i akusti\u010dnih difuzora. Pri izradi panela, isprobano nekoliko algoritamskih varijacija za njihovo modelovanje u Grasshopperu (sa i bez ReMapa) kako bi se dobili \u0161to br\u017ei i bolji rezultati, ali i paneli koji su najlak\u0161i za fizi\u010dku izradu. Primeri panela bez ReMap-a:… Continue reading Akustika u amfiteatralnom prostoru – Faza III<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":498,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[485],"tags":[],"coauthors":[484],"class_list":["post-16456","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-2122-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16456","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/498"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16456"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16456\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16543,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16456\/revisions\/16543"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16456"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16456"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16456"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=16456"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}