{"id":16196,"date":"2022-04-22T13:27:44","date_gmt":"2022-04-22T12:27:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=16196"},"modified":"2022-04-22T13:27:44","modified_gmt":"2022-04-22T12:27:44","slug":"fotogrametrija-postupak-istrazivanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/fotogrametrija-postupak-istrazivanja\/","title":{"rendered":"Fotogrametrija – postupak istra\u017eivanja"},"content":{"rendered":"

Fotografisani su predmeti razli\u010ditih dimenzija, razli\u010ditog nivoa detaljnosti i od razli\u010ditih materijala. Potom su uvezeni u mobilnu aplikaciju KIRI Engine, koja od fotografija direktno generi\u0161e 3d model bez prethodne obrade istih. Neki od objekata obra\u0111eni su i u programu Reality Capture, koji podrazumeva prethodnu pripremu samih fotografija, \u010di\u0161\u0107enje scene oko objekta i eksportovanje generisanog 3d modela.<\/p>\n

U prvom koraku fotografisan je model od gline koji se nalazi na otvorenom prostoru i koji ima veliki broj zasen\u010denih delova. Ispitano je da li su povr\u0161i u senci vidljive u 3d modelu, s obzirom na to da nisu vidljive na fotografiji. Projekat se sastojao od 112 fotografija i obra\u0111en je u programu Reality Capture. U nastavku je prikazan trodimenzionalni model fotografisanog predmeta nakon obrade u spomenutom programu.<\/p>\n

\"senke<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Zatim su fotografisani predmeti razli\u010ditog nivoa detaljnosti sa podjednake udaljenosti, istom kamerom i pod istim kontrolisanim uslovima. Broj uzetih fotografija nije isti, ali u oba slu\u010daja svaki ugao je pokriven. Cilj ovoga pore\u0111enja bilo je uvi\u0111anje razlike u broju poligona koje program pravi i da li broj vertex-a zavisi od dinamike na samoj povr\u0161i.<\/p>\n

\"ovca<\/a>\"mis<\/a><\/p>\n

Slede\u0107i korak bilo je ispitivanje samog procesa uzimanja podataka, odnosno fotografija. U fotogrametriji potrebno je da objekat bude fokusiran i da se nalazi u te\u017ei\u0161tu kamere. Kretanje oko objekta prilikom fotografisanja treba da pod uglom od 10 stepeni, a minimalan broj unetih fotografija je 20. Prilikom ovog ispitivanja isproban je potpuno suprotan na\u010din uzimanja fotografija. One su fotografisane nasumi\u010dnim redosledom, pod nasumi\u010dnim uglovima i pritom je uzet minimalan broj potrebnih fotografija (20). Objekat koji je uzet nije bio velike slo\u017eenosti.<\/p>\n

\"mis<\/a><\/p>\n

Poznat je podatak da kamera ne mo\u017ee da registruje reflektivna tela i da od njih napravi 3d model. U ovom koraku kori\u0161\u0107ene su homogene i heterogene materije u reflektivnom telu (\u010da\u0161i) kako bi se ispitalo da li \u010da\u0161a mo\u017ee biti vidljiva u tom slu\u010daju prilikom 3d skeniranja. Zatim je \u010da\u0161a prelakirana belom bojom. Na taj na\u010din uklonjena je karakteristika prozirnosti predmeta, dok je reflektivnost ostala pristuna. Na samom kraju uzeta je kombinacija dva materijala – gume i stakla, pri \u010demu je prvi materijal u potpunosti nereflektivan, a drugi suprotno.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"staklo<\/a>\"staklo<\/a>\"staklo<\/a>\"staklo<\/a><\/p>\n

U poslednjem koraku fotografisani su predmeti od razli\u010ditih materijala, kako bi se uo\u010dilo da li, pored svojstva reflektivnosti, i tekstura ima uticaj na kvalitet modela. Predmeti iskori\u0161\u0107eni za ovu svrhu istra\u017eivanja bili su od metala, drveta\u00a0i ko\u017ee.<\/p>\n

\"drvo<\/a> \"koza<\/a> \"metal<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Fotografisani su predmeti razli\u010ditih dimenzija, razli\u010ditog nivoa detaljnosti i od razli\u010ditih materijala. Potom su uvezeni u mobilnu aplikaciju KIRI Engine, koja od fotografija direktno generi\u0161e 3d model bez prethodne obrade istih. Neki od objekata obra\u0111eni su i u programu Reality Capture, koji podrazumeva prethodnu pripremu samih fotografija, \u010di\u0161\u0107enje scene oko objekta i eksportovanje generisanog 3d… Continue reading Fotogrametrija – postupak istra\u017eivanja<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":543,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[530],"class_list":["post-16196","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16196","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/543"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16196"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16196\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16211,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16196\/revisions\/16211"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16196"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16196"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16196"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=16196"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}