{"id":13600,"date":"2021-04-17T14:28:56","date_gmt":"2021-04-17T13:28:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=13600"},"modified":"2021-04-26T16:42:59","modified_gmt":"2021-04-26T15:42:59","slug":"faza-ii-reljefni-zid-za-penjanje-u-enterijeru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/faza-ii-reljefni-zid-za-penjanje-u-enterijeru\/","title":{"rendered":"Reljefni zid za penjanje u enterijeru – FAZA II"},"content":{"rendered":"

Upotrebom razli\u010ditih slika zemljinog reljefa, njihovom prilago\u0111avanjem i pretvaranjem u displacement mapu, odabrana je odgovaraju\u0107a mapa za volumen zida. Nekoliko primera prikazano je na slici:<\/p>\n

\"dis<\/a><\/p>\n

\"Screenshot_14\"<\/a>Dobijanjem potrebnog koda u Grasshopperu napravljene su verzije gde je model volumena podeljen na linijske, povr\u0161inske i zapreminske elemente. Daljom\u00a0\u00a0promenom parametara<\/strong> gustine i \u0161irine elemenata, kao i ubacivanjem boje i ispup\u010denja na postoje\u0107i reljef, dobijaju se razli\u010dite varijacije zida za penjanje.<\/p>\n

Kako bi se do\u0161lo do \u017eeljenog re\u0161enja, neophodno je uvesti odre\u0111ena ograni\u010denja<\/strong> prilikom promene pomenutih parametara, a ona se ogledaju u:<\/p>\n

1) razmaku elemenata ispune<\/strong>:\u00a0 Na osnovu podataka o \u0161irini de\u010dijeg stopala ustanovljeno je da razmak izme\u0111u ponavljaju\u0107ih elemenata ispune ne bi smeo biti ve\u0107i od 4 cm, kako bi se izbeglo zaglavljivanje nogu izme\u0111u\u00a0njih i time se smanjila mogu\u0107nost povrede prilikom penjanja.<\/p>\n

2) upotrebljenom materijalu<\/del><\/strong>:<\/p>\n

–\u00a0Pri primeni linijskih elementata:<\/p>\n

\"Linijski<\/a>\"linijski<\/a><\/p>\n

Materijal kontakne povr\u0161ine zida<\/em> bi trebao biti od ceradnog platna<\/em> (koji se koristi za stunja\u010de u \u0161kolskim salama za fizi\u010dko) kako bi se izbegle mogu\u0107e o\u0161tre ivice metalne podkonstrukcije<\/em>, kao i hladno\u0107a iste. Pomenuti materijal sadr\u017ei adekvatan nivo krutosti ali i deformacije, te se smatra adekvatnim za upotrebu. Na mestima na kojima bi se dodavala ispup\u010denja kao zaseban element, ne bi bilo cerodnog platna usled fiksiranja ispup\u010denja za podkonstrukciju.<\/p>\n

-Pri primeni povr\u0161inskih elemenata:<\/p>\n

\"Povr\u0161inski<\/a><\/p>\n

S obzirom na pravac pru\u017eanja povr\u0161inskog\u00a0sistema ispune, dovoljno je osloniti se na samo jedan materijal pri izradi elementa. On mora biti\u00a0dovoljno \u010dvrst da izdr\u017ei te\u017einu penja\u010da, dovoljno nesavitljiv da se ne deformi\u0161e pri izlaganju toj te\u017eini, dovoljno topao da bi\u00a0se neometano koristio i dovoljno lak za oblikovanje. Kao optimalno re\u0161enje izdvaja se\u00a0drvo.<\/em><\/p>\n

U zavisnosti od razu\u0111enosti reljefa, ispup\u010denja kao zaseban element se ne bi formirala ukoliko to nije neophdono.<\/p>\n

-Pri primeni zapreminskih elementata:\"zapreminski<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Kako bi zapreminski sistem ispune mogao da se izvede, potrebno je najpre postaviti drvenu podkonstrukciju<\/em>\u00a0preko koje bi bila kompaktna ispuna.\u00a0S obzirom da je plastika<\/em> materijal koji mo\u017ee lako da se izlije i\u00a0 oblikuje\u00a0po \u017eelji, kao i materijal koji nije jako hladan na dodir, smatra se adekvatnim odabirom za kontaktnu ispunu.<\/p>\n

Ispup\u010denja bi se mogla formirati po potrebi, u zavisnosti od oblika reljefa.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Upotrebom razli\u010ditih slika zemljinog reljefa, njihovom prilago\u0111avanjem i pretvaranjem u displacement mapu, odabrana je odgovaraju\u0107a mapa za volumen zida. Nekoliko primera prikazano je na slici: Dobijanjem potrebnog koda u Grasshopperu napravljene su verzije gde je model volumena podeljen na linijske, povr\u0161inske i zapreminske elemente. Daljom\u00a0\u00a0promenom parametara gustine i \u0161irine elemenata, kao i ubacivanjem boje i… Continue reading Reljefni zid za penjanje u enterijeru – FAZA II<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":462,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[453],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-13600","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-2021-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/462"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13600"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13600\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14048,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13600\/revisions\/14048"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13600"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=13600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}