{"id":12968,"date":"2021-04-09T13:51:57","date_gmt":"2021-04-09T12:51:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=12968"},"modified":"2021-05-11T05:45:17","modified_gmt":"2021-05-11T04:45:17","slug":"automatizacija-arhitektonskog-projektovanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/automatizacija-arhitektonskog-projektovanja\/","title":{"rendered":"Automatizacija arhitektonskog projektovanja – Faza 1"},"content":{"rendered":"

\"luis-clara-gomes-moullinex-machine-learning-brutalist-music-video-sqxdd\"<\/a><\/p>\n

Tema istra\u017eivanja:\u00a0<\/strong><\/p>\n

Proces projektantske misli je \u010desto repetativan jer su ciljevi, regulacije u najve\u0107em broju situacija sli\u010dni ili isti. Projektant uglavnom te\u017ei da\u00a0projektuje objekat maksimalnog dozvoljenog gabarita, najekonomi\u010dnije cene izgradnje, maksimalnog broja jedinica za neku kategoriju stana, itd. Svi kriterijumi su su\u0161tinski gledano parametri. Postavljaju\u0107i\u00a0algoritam za \u0161emu toka misli\u00a0koji inkorporira\u00a0kriterijume tj. parametre kojima se vodi projektant, smanjuje se potrebno vreme projektovanja idejnog projekta, a pove\u0107ava se faktor pouzdanosti i doslednosti projekta.<\/p>\n

Ideja:<\/strong><\/p>\n

Zamisao ovog istra\u017eivanja je uo\u010davanje \u0161ablona projektovanja kod, u ovom slu\u010daju, rezidencione arhitekture, definisanje a zatim konvertovanje tih parametra i njihovog odnosa u algoritam koji bi mogao da\u00a0proizvodi varijacije idejnog projekta u pomeranjem vrednosti slajdera komponenti.<\/p>\n

Karakteristi\u010dni primeri:<\/b><\/span><\/p>\n

Jedan od najistaknutijih primera automatizovane arhitekture je model Finch 3D studia sa njihovim osniva\u010dem D\u017easperom\u00a0Valgrenom (Jasper Wallgren).<\/p>\n

“Finch deluje kao pro\u0161irenje vec\u0301 uspostavljenih CAD \/ BIM alata. Da bismo je izgradili kao pro\u0161irenje, odlu\u010dili smo vrlo rano u dizajnu Fincha. Smatramo da je va\u017eno da arhitekte mogu da nastave da dizajniraju u okru\u017eenju u kojem su navikli – Finch c\u0301e to jednostavno u\u010diniti pametnijim.”<\/em><\/h3>\n

 <\/p>\n

\nhttps:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Finch-3D-adaptive_plan_3d.mp4<\/a><\/video><\/div>\n

 <\/p>\n

Valgren ka\u017ee da u ovom sistemu postoji dve vrste inteligencije:\u00a0rule-based (bazirana pravilima) i\u00a0 AI (ve\u0161ta\u010dka inteligencija). Rule-based se sastoji od algoritama \u010dije parametre korisnik mo\u017ee sam da podesi i primenjiva je kod delova projektovanja poput visine objekta, distribucije apartmana i debljine zidova. Ova vrsta algoritma automatizuje mnoge repetativne zadatke. Ve\u0161ta\u010dka inteligencija se koristi za generisanje dizajnerskih re\u0161enja i generi\u0161e predloge dizajna objekta. \u0160to se program vi\u0161e koristi, to je pametniji jer s time koristi vi\u0161e podataka za analizu i procenu.<\/p>\n

https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Finch-3D-adaptive_plan_groundfloor.mp4<\/a><\/video><\/div>\n

 <\/p>\n

Drugi primer generativnog dizajna vredan isticanja je D\u017eol Simonov (Joel Simon) projekat “Evolving floorplans” tj. evolutivne osnove. U projektu je uzeta osnova jedne srednje \u0161kole u Mejnu, u SAD i pomo\u0107u dve vrste algoritma se pronalazio projekat optimizacije osnove ove srednje \u0161kole.<\/p>\n

\"joel<\/a><\/p>\n

Postoje\u0107a osnova srednje \u0161kole<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\"results_bottom\"<\/a><\/p>\n

Levo: osnova u kojoj je minimalizovana koli\u010dina\u00a0saobra\u0107aja\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Desno: tako\u0111e su uzeti u obzir evakuacioni izlazi<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\"windows2x2\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Varijacije gde su i prozori uzeti u obzir. U\u010dionice su imale prednost u odnosu na ostave i sli\u010dne prostorije.<\/em><\/p>\n

Svaka prostorija ima \u010dvorni gen koji sadr\u017ei informacije o veli\u010dini sobe, sa kojom je sobom povezana. Ovi geni su su\u0161tinski NeuroEvolution of Augmenting Topoligies (NEAT) algoritam…<\/p>\n