{"id":12568,"date":"2020-06-12T07:55:59","date_gmt":"2020-06-12T06:55:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=12568"},"modified":"2020-06-12T07:57:02","modified_gmt":"2020-06-12T06:57:02","slug":"generisanje-i-vizuelizacija-paviljona-od-linijskih-elemenata-generisanje-paviljona-primenom-voronoi-celija-faza-iii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/generisanje-i-vizuelizacija-paviljona-od-linijskih-elemenata-generisanje-paviljona-primenom-voronoi-celija-faza-iii\/","title":{"rendered":"Generisanje I vizuelizacija paviljona od linijskih elemenata | Generisanje paviljona primenom voronoi \u0107elija| Faza III"},"content":{"rendered":"

Strategija generisanja paviljona:<\/strong><\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

1. Formiranje polazne osnve paviljona:\u00a0<\/strong>Prvi korak ka dobijanju paviljona predstavlja odabir polazne osnove na osnovu koje \u0107e tokom procesa biti generisana forma paviljona.<\/p>\n

Sklop vi\u0161e povr\u0161ina u jednu prouzrokuje kompleksnost oblika budu\u0107eg paviljona. (slika1)<\/p>\n

\"Slika1\"<\/a>
Slika 1<\/figcaption><\/figure>\n

2. Podela po\u010detne forme na segmente:\u00a0<\/strong><\/em>\u00a0Prilikom podele na segmente komandom ,,Rebuild”, treba obratiti pa\u017enju da broj segmenata bude jednak u oba pravca za svaku postavljenu povr\u0161inu. (Slika2)<\/p>\n

\"02\"<\/a>
Slika2<\/figcaption><\/figure>\n

3. Korigovanje po\u010detne forme kontrolnim ta\u010dkama:\u00a0\u00a0<\/strong><\/em>Aktivacijom kontrolnih ta\u010daka (F10), ostvaruje se mogu\u0107nost pomeranja kontrolnih ta\u010daka. Tim procesom dobija se mogu\u0107nost korigovanja po\u010detne forme paviljona kao i\u00a0 nagla\u0161avanja oslonaca i visina. (Slika3)<\/p>\n

\"03\"<\/a>
Slika3<\/figcaption><\/figure>\n

4.\u00a0 Pretvaranje dobijene povr\u0161i u Mesh:\u00a0 <\/strong><\/em>Novonastalu modifikovanu povr\u0161inu potebno je pretvoriti u Mesh koji\u00a0predstavlja polaznu osnovu u narednim fazama generisanja paviljona. (Slika4)<\/p>\n

\"04\"<\/a>
Slika 4<\/figcaption><\/figure>\n

5. Odabir oslonaca i visina:<\/strong> <\/em>Dupliranjem krivih dobijaju se 3 krive koje \u0107e imati ulogu oslonaca pri generisanju paviljona, kao i 3 krive koje \u0107e predstavljati visine. Konkavne krive imaju ulogu oslonaca, dok su konveksne visine. Na slici su prikazani oslonci. (Slika5)<\/p>\n

\"05\"<\/a>
Slika5<\/figcaption><\/figure>\n

6. Formiranje 3D strukture paviljona:<\/strong><\/em> Putem alata iz dodatka ,,Kangaroo” treba\u00a0 pravilno prora\u010dunati sve sile koje \u0107e delovati na ovu strukturu. Pravilnim uno\u0161enjem podataka u alatku ,,Solver” ,iz istog dodatka, dobija se nova forma -Mesh po zadatim parametrima koje je mogu\u0107e korigovati do dobijanja \u017eeljenog izgleda budu\u0107e strukture. (Slika6)<\/p>\n

\"06\"<\/a>
Slika6<\/figcaption><\/figure>\n

7. Dodavanje ta\u010dka na Mesh: <\/strong><\/em>Naredni korak u generisanju paviljona predstavlja nasumi\u010dno postavljanje ta\u010daka na sam Mesh \u010diji broj je direktno uslovljen polupre\u010dnikom koji\u00a0je odabran pri funkciji \u00a0,,sudaranja sfera” kori\u0161tenoj kori\u0161tenoj za dobijanje \u010distije i uniformnije strukture. (slika7)<\/p>\n

\"07\"<\/a>
Slika7<\/figcaption><\/figure>\n

8. Optimizovanje ta\u010daka:\u00a0\u00a0<\/strong><\/em>Korigovanjem parametara kori\u0161tenih za formiranje novonastale strukture dobijaju se oprimizovane ta\u010dke, jasno rapore\u0111ene, od kojih treba naglasiti da najve\u0107u vrednost prilikom ove optimizacije imaju ta\u010dke na krajnjim krivim (osloncima i visinama) \u0161to je i su\u0161tina ovog koraka. (Slika8)<\/p>\n

\"08\"<\/a>
Slika8<\/figcaption><\/figure>\n

9. Formiranje sklopa voronoi \u0107elija:<\/strong> <\/em>Formiranje rastera dobija se kori\u0161\u0107enjem alatke ,,3DVoronoi” gde se na osnovu formiranog me\u0161a dobija sklop \u0107elija, uslovljen postavljenim parametrima. Kako bi novonastali sklop voronoi \u0107elija bio ujedna\u010deniji, a ujedno i forma paviljona \u010distija i skladnija, ponovo se koristi alatka za ”sudaranje sfera” (SphereCollide). (Slika9)<\/p>\n

\"09\"<\/a>
Slika9<\/figcaption><\/figure>\n

10. Optimizovanje voronoi strukture:<\/strong><\/em> Ovaj korak te\u017ei re\u0161avanju problema prethodnih faza istra\u017eivanja koji se javlja na spojevima vi\u0161e razli\u010ditih \u0107elija, naime dve ta\u010dke koje su\u00a0 previ\u0161e blizu jedna drugoj treba da se udalje ili spoje. Neki od puteva ka re\u0161enju jesu kori\u0161tenje ”Magnetic Snep” komande koja ne daje dobre rezultate u ovom slu\u010daju jer formira nepravilne\/deformisane \u0107elije. Re\u0161enje se ogleda u ponovnom kori\u0161tenju alatke za ”Sudaranje sfera” na osnovu koje se dobijaju ujedna\u010dene i \u010distije \u0107elije zajedno sa spojnicama sa potebnim brojem ta\u010daka. (Slika10)<\/p>\n

\"10\"<\/a>
Slika10<\/figcaption><\/figure>\n

11. Konstruisanje spojnica:\u00a0<\/strong><\/em>Spojnice predstavljaju sastavni i klju\u010dni element za generisanje ovog paviljona. Prvenstveno je potebno formirati i koristiti ravni upravne na \u0161tapove strukture. Novoformiranim ravnima potebno je odse\u0107i nepotebne delove spojnica koji nastaju ovim putem. Razlog za to ogleda se\u00a0 tome \u0161to \u0161tapovi treba upravno da ”ulaze” u fomirane spojnice. (Slika11)<\/p>\n

\"11\"<\/a>
Slika11<\/figcaption><\/figure>\n

12. Optimizovanje spojnica:<\/strong><\/em> Na krajevima strukture nastaju potencijalni problemi jer neke od njih imaju samo 2 \u0161tapa koja ulaze u strukturu. Iz tog razloga spojnice na tim mestima, zbog nedostatka jedne prese\u010dne ravni upravne na \u0161tap, ostaju ve\u0107e od ostalih spojnica. Re\u0161enje ovog problema ogleda se u zasebnom\u00a0konstruisanju istih. (Slika12)<\/p>\n

\"12\"<\/a>
Slika12<\/figcaption><\/figure>\n

13. Dodavanje debljine \u0161tapova:<\/strong> <\/em>Nakon konstruisanja spojnica\u00a0 i formiranja otvora unutar istih, naredni korak ogleda se u postavci debljine \u0161tapova koji generi\u0161u ovaj paviljon. Ovaj proces najbr\u017ee se vr\u0161i primenom alatke ”Offset” gde je potebno zadati parametre koji predstavljaju debljinu \u0161tapova,\u00a0imaju\u0107i u vidu prethodno fomirane otvore na spojnicama. (Slika13)<\/p>\n

\"13\"<\/a>
Slika13<\/figcaption><\/figure>\n

14.\u00a0 Priprema linijskih elemenata za lasersko se\u010denje:<\/strong> <\/em>\u0160tapove kojima je prethodno dodata debiljina potrebno je kontruisati tako da krajnji delovi ule\u017eu u otvore na spojnicama. Tako optimizovane linijske elemente potrebno je numerisati radi lak\u0161eg sastavljanja paviljona. (Slika14)<\/p>\n

\"15\"<\/a>
Slika14<\/figcaption><\/figure>\n

15. Priprema spojnica:\u00a0<\/strong><\/em> Gotove spojnice potrebno je ”razviti” alatkom ”Unroll” i tako pripremiti za dalju obradu. Ukoliko se iste izra\u0111uju putem 3d \u0161tampe, na spojevima povr\u0161ina\u00a0 radi lak\u0161eg savijanja potrebno je formirati kanalice. (Slika15)<\/p>\n

\"16\"<\/a><\/p>\n

16.\u00a0 Finalna struktura generisanog paviljona:\u00a0<\/strong><\/em>Nakon zavr\u0161etka svih prethodnih koraka dobijamo finalni izgled novonastale strukture paviljona fomiranog od linijskih elemenata primenom voronoi \u0107elija.<\/p>\n

\"14\"<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Strategija generisanja paviljona:   1. Formiranje polazne osnve paviljona:\u00a0Prvi korak ka dobijanju paviljona predstavlja odabir polazne osnove na osnovu koje \u0107e tokom procesa biti generisana forma paviljona. Sklop vi\u0161e povr\u0161ina u jednu prouzrokuje kompleksnost oblika budu\u0107eg paviljona. (slika1) 2. Podela po\u010detne forme na segmente:\u00a0\u00a0Prilikom podele na segmente komandom ,,Rebuild”, treba obratiti pa\u017enju da broj segmenata… Continue reading Generisanje I vizuelizacija paviljona od linijskih elemenata | Generisanje paviljona primenom voronoi \u0107elija| Faza III<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":431,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-12568","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12568","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/431"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12568"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12568\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12590,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12568\/revisions\/12590"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12568"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=12568"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=12568"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=12568"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}