{"id":11397,"date":"2020-04-13T11:00:44","date_gmt":"2020-04-13T10:00:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=11397"},"modified":"2020-04-13T11:06:25","modified_gmt":"2020-04-13T10:06:25","slug":"primena-escher-ovih-teorija-u-manipulaciji-percepcije-prostora-i-figura-ii-faza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/primena-escher-ovih-teorija-u-manipulaciji-percepcije-prostora-i-figura-ii-faza\/","title":{"rendered":"Primena Escher-ovih teorija u manipulaciji percepcije prostora i figura – II faza"},"content":{"rendered":"

FAZA II<\/strong><\/p>\n

Osnovni cilj druge faze bio je istra\u017eivanje forme, eksperimentisanje sa nemogu\u0107im figurama, Penrose stepenicama, perceptivnim inverzijama i sa na\u010dinom posmatranja samog objekta. Tako\u0111e, animacija je imala klju\u010dni faktor, defini\u0161u\u0107i sam finalni objekat i na koji na\u010din \u0107e on biti posmatran.<\/p>\n

Pre nego \u0161to se uop\u0161te mogla razmatrati finalna forma objekta, na kojem bismo primenili animaciju, morali smo istra\u017eiti neke od najosnovnijih figura na kojima se mo\u017ee primeniti manipulacija percepcije. Jedan takav objekat je i nemogu\u0107i trougao, koji je nemogu\u0107 samo u zavisnosti od na\u010dina posmatranja. Naravno, jedna takva figura nije mogu\u0107a, ali je svakako mogu\u0107e manipulisati figurom da bi se ova manipulacija postigla. Kod kreiranja ovakvog objekta najbitnije je ustanovoviti \u0161ta ta\u010dno \u017eelimo i na \u0161ta ciljamo<\/strong>, kao i poziciju kamere<\/strong> (odnosno pogled) iz kog \u017eelimo da postignemo \u017eeljeni efekat.<\/p>\n

\"92456148_867833147019859_7477226020077043712_n\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\"92624925_505173046826087_5084262502661881856_n\"<\/a><\/p>\n

Naravno, sli\u010dan princip nemogu\u0107e\u00a0figure mo\u017ee se primeniti i na kompleksinijim objektima. Dodu\u0161e, \u0161to figura ima vi\u0161e uglova (bilo \u0161ta osim trougla i \u010detvorougla), to je manji ose\u0107aj iluzije. Isto va\u017ei ako se princip primeni na figurama\u00a0sa krivama.<\/p>\n

\"92759367_220276789249831_8812321594790641664_n\"<\/a><\/p>\n

Penrose stepenice<\/a>, koje se \u010desto povezuju sa Escher-om, jedna su od po\u010detnih tema ovog istra\u017eivanja. Samo mala devijacija u poziciji kamere mo\u017ee doprineti do potpunog gubitka iluzije. Ako je kamera na idealnoj poziciji, posti\u017ee se neprekidno penjanje (odnosno spu\u0161tanje) uz stepenice.<\/p>\n

\"92320487_1065031717206109_3428000869965103104_n\"<\/a>\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\"92517089_300420270929751_6968582694003277824_n\"<\/a><\/p>\n

Da bi se dobila jo\u0161 kompleksnija finalna figura, neophodno je bilo eksperimentisati i sa iluzijama pomo\u0107u kori\u0161\u0107enja ravanskih povr\u0161i u kombinaciji sa stepenicama ili sa nekim vertikalnim objektima. Ovakav \u017eeljeni efekat se mo\u017ee uo\u010diti kod Escher-ovog Vodopada<\/a>,\u00a0<\/em>gde je glavni cilj stvoriti prividni vid perpetuum mobile\u00a0figure.<\/p>\n

\"92375652_601643190700215_5205584080254533632_n\"<\/a>\u00a0 \u00a0\"93358702_1263449080524706_8657764718447951872_n\"<\/a><\/p>\n

Na kraju, nakon eksperimentisanja sa nekim od najosnovnijih nemogu\u0107ih objekata, i poku\u0161ajem kreiranja iluzije i manipulacije percepcije, mo\u017eemo modelovati kompleksniju figuru. Ono \u0161to je najva\u017enije jeste\u00a0ustanovljavanje odredjenog pogleda iz kojeg \u017eelimo da se postigne \u017eeljena iluzija.\u00a0<\/strong>Ovo va\u017ei za sve figure sa kojima smo istra\u017eivali.<\/p>\n

\"92789742_216158116385783_2029151406300069888_n\"<\/a>\u00a0 \u00a0Koliko pomenutih iluzija vidite na ovom modelu?<\/em><\/p>\n

Jedan od zaklju\u010daka do kojih smo do\u0161li prilikom istra\u017eivanja jeste taj koliko zapravo\u00a0na\u010din posmatranja objekta\u00a0<\/strong>uti\u010de na samu percepciju. Nije isto da li se figura posmatra izometrijski ili perspektivno. Tako\u0111e, druga\u010diji je pristup pri modelovanju u samom programu. Izometrijski pogled<\/strong>\u00a0je u neku ruku jednostavniji, zato \u0161to figura mo\u017ee dosta da se oblikuje samo u jednom pogledu u 3D maxu (uglavnom va\u017ei za jednostavnije figure), dok je u perspektivnom pogledu<\/strong> neophodno kori\u0161\u0107enje sva \u010detiri pogleda. Iluzija \u010desto bolje funkcioni\u0161e u izometrijskom pogledu<\/em>, jer su uglovi pod pravim uglom a ivice paralelne, pa se sa ve\u0107om ja\u010dinom posti\u017ee konfuzija u posmatra\u010du.<\/p>\n

\"93012072_3051707928255061_5927878286725087232_n\"<\/a>\u00a0 \u00a0\u00a0\"93186143_525611414767805_5844514796870828032_n\"<\/a><\/p>\n

\u00a0Koliko iluzija mo\u017eete da uo\u010dite na finalnom objektu?<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

FAZA II Osnovni cilj druge faze bio je istra\u017eivanje forme, eksperimentisanje sa nemogu\u0107im figurama, Penrose stepenicama, perceptivnim inverzijama i sa na\u010dinom posmatranja samog objekta. Tako\u0111e, animacija je imala klju\u010dni faktor, defini\u0161u\u0107i sam finalni objekat i na koji na\u010din \u0107e on biti posmatran. Pre nego \u0161to se uop\u0161te mogla razmatrati finalna forma objekta, na kojem bismo… Continue reading Primena Escher-ovih teorija u manipulaciji percepcije prostora i figura – II faza<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":402,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-11397","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11397","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/402"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11397"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11397\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11450,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11397\/revisions\/11450"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11397"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11397"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11397"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=11397"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}