{"id":11230,"date":"2020-04-12T20:55:27","date_gmt":"2020-04-12T19:55:27","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=11230"},"modified":"2020-05-07T20:16:14","modified_gmt":"2020-05-07T19:16:14","slug":"modelovanjevizuelizacija-mirror-dimension-paviljona-ii-faza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/modelovanjevizuelizacija-mirror-dimension-paviljona-ii-faza\/","title":{"rendered":"Modelovanje\/vizuelizacija “mirror dimension” paviljona – II faza"},"content":{"rendered":"

Istra\u017eivanje: <\/em><\/strong><\/p>\n

Prvi korak druge faze rada na ovom istra\u017eivanju bila je odluka o tome kakva forma bi bila najpogodnija za dobijanje \u017eeljenog rezultata i koji programi bi bili najbolji alati za izradu istog. Analiziranjem principa na osnovu kojih bi kaleidoskop funkcionisao na najbolji mogu\u0107i na\u010din u samom paviljonu do\u0161lo se do zaklju\u010dka da bi sfera\/polusfera bila najadekvatnija za postizanje efekta koji \u017eelimo da prika\u017eemo.<\/p>\n

\"Model<\/a>
model sfere<\/figcaption><\/figure>\n

Sfera se mo\u017ee posmatrati kao povr\u0161 dobijena obrtanjem kru\u017enice oko svog pre\u010dnika. Mo\u017ee se definisati i kao geometrijsko mesto ta\u010daka u prostoru, \u010dije je rastojanje od date ta\u010dke O konstantno i iznosi r, \u0161to se naziva polupre\u010dnikom.<\/p>\n

\u010cinjenicu da je sfera najpogodnija za ovaj problem istra\u017eivanja potvr\u0111uje to \u0161to na njoj postoji beskona\u010dno osa simetrija, kao i jednostavna podjela na poligonalne oblike, koji mogu biti trougaoni, \u010detverougaoni, heksagonalni i sli\u010dno.<\/p>\n

Od jedne sasvim jednostavne forme mogu\u0107e je dobiti slo\u017eenu strukturu sa velikim brojem varijacija, koja postaje lako uo\u010dljiva i upe\u010datljiva.<\/p>\n

Modelovanje:\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

Slede\u0107i korak bila je izrada paviljona u Rhinocerosu-u uz upotrebu Grasshopper-a. Modelovanje u ovom programu omogu\u0107ava dobijanje velikog broja razli\u010ditih re\u0161enja iz jednog koda uz pode\u0161avanje odre\u0111enih parametara.<\/p>\n

Za dobijanje kupole paviljona u Grasshopperu postoji vi\u0161e na\u010dina. U prvom na\u010dinu koji je upotrebljen krenulo se od linije kao ose rotacije i lu\u010dne linije koja bi rotacijom oko nje formirala povr\u0161 kupole. Dobijena povr\u0161 se dalje deli na trouglove.<\/p>\n

\"drugi<\/a> \"drugi<\/a><\/p>\n

Me\u0111utim ovaj na\u010din podele povr\u0161i paviljona nije zadovoljio kriterijume jer cilj nije bio dobiti jednoli\u010dnu podelu na trouglove, koja kako se kre\u0107emo ka vrhu kupole gubi pravilan oblik i preterano se su\u017eava.<\/p>\n

\"pr.<\/a>
pr. su\u017eavanja trouglova pri vrhu kupole<\/figcaption><\/figure>\n

Preterano su\u017eavanje trouglova dovodi do spajanja panela pod jako o\u0161trim uglom. Zbog o\u0161trog ugla pod kojim su spojeni paneli i njihove male povr\u0161ine, ogledala koja su postavljena na njih ne dobijaju dovoljnu koli\u010dinu svetlosti potrebnu za stvaranje refleksije.<\/p>\n

Drugi na\u010din se zasniva na konceptu upotrebe ve\u0107 gotove forme koja bi uz odgovaraju\u0107a pode\u0161avanja i prilago\u0111avanja poprimila ve\u0107 zami\u0161ljeni izgled i strukturu paviljona. Prvi korak je bilo postavljanje forme ikosaedra, \u010dije su strane u narednom koraku dalje izdeljene na trouglove. Nakon toga je celokupna\u00a0povr\u0161ina ikosaedra sa podelom na trouglove dekonstruktovana na ta\u010dke ( njihov broj se mo\u017ere redukovati ). Spajanjem navedenih ta\u010daka i sfere u Grasshopper-u, dobijena je sfera dekonstruktovana na ta\u010dke. Opcijom ConstructMesh\u00a0<\/em>od datih ta\u010daka stvorena je sferna povr\u0161, izdeljena na trouglove.<\/p>\n

\"prvi\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\"fzf\"<\/a><\/p>\n

Da bi se od sfere dobila polusfera izabrane su normale poligona koji \u010dine kupolu i koji se nalaze na mestu z<0, zatim su oni odvojeni od poligona \u010dije su normale na mestu z>0 i nakon toga uklonjeni opcijom CullFaces<\/em>.<\/p>\n

\"prvi\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u00a0\"prvi<\/a><\/p>\n

\"Capture\"<\/a>
kod za proces dobijanja polusfere<\/figcaption><\/figure>\n

U ovom slu\u010daju se upotreba Grasshopper-a isplatila jer je omogu\u0107io pode\u0161avanje rasporeda trouglova i dobijanja ve\u0107eg broja varijacija koje se manifestuju kroz manje\/ve\u0107e trouglove i pravilan\/nepravilan raspored trouglova. Prvom verzijom paviljona se dobija isklju\u010divo pravilan raspored, dok je druga verzija pogodnija jer pored pravilnog rasporeda mo\u017ee se dobiti i nepravilan, koji se javlja u vi\u0161e verzija.<\/p>\n

Pravilan raspored:\u00a0<\/em><\/p>\n

\"3\"<\/a> \"4\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Nepravilan raspored:\u00a0<\/em><\/p>\n

\"1\"<\/a> \"2\"
\n<\/a><\/p>\n

Za dobijanje pravilnog\/nepravilnog raspored kori\u0161\u0107ena je opcija MeshMaschine<\/em>.<\/p>\n

Kao poslednji korak izabrane su centralne ta\u010dke svakog trougaonog poligona koji \u010dini polusfernu povr\u0161 i extrude-ovane su u pravcu svoje normale. Od dobijenih ta\u010daka formirana je nova povr\u0161 koja dovodi do \u017eeljenog rezultata i tra\u017eene forme paviljona.<\/p>\n

\"prvi<\/a> \"prvi<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Istra\u017eivanje: Prvi korak druge faze rada na ovom istra\u017eivanju bila je odluka o tome kakva forma bi bila najpogodnija za dobijanje \u017eeljenog rezultata i koji programi bi bili najbolji alati za izradu istog. Analiziranjem principa na osnovu kojih bi kaleidoskop funkcionisao na najbolji mogu\u0107i na\u010din u samom paviljonu do\u0161lo se do zaklju\u010dka da bi sfera\/polusfera… Continue reading Modelovanje\/vizuelizacija “mirror dimension” paviljona – II faza<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":410,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[433],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-11230","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-1920-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11230","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/410"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11230"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11230\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11874,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11230\/revisions\/11874"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11230"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11230"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11230"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=11230"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}