Kurikulum

Kurikulum osnovnih akademskih studija Arhitektura i urbanizma je formiran tako da zadovolji sve postavljene ciljeve. Struktura studijskog programa je obezbedila oko 15% akademsko- opšteobrazovnih, oko 20% teorijsko-metodoloških, oko 35% naučno-stručnih i oko 30% stručno- aplikativnih predmeta. Takođe je ispunjen zahtev da izborni predmeti budu zastupljeni sa 20% ESPB bodova. Pored ove podele predmeti koji sačinjavaju ove studije mogu se podeliti na sledeće grupe:

  • grupa predmeta iz osnovnih inženjerskih disciplina (matematika, mehanika, …),
  • grupa predmeta iz oblasti društvenih nauka (sociologija, ekonomija, jezici….)
  • grupa predmeta iz oblasti arhitektonskog projektovanja,
  • grupa predmeta iz urbanističkog projektovanja,
  • grupa predmeta iz oblasti istorije i teorije arhitekture,
  • grupa predmeta iz oblasti oblikovanja unutrašnjeg prostora i dizajna,
  • grupa predmeta iz oblasti teorije i interpretacije prostora u arhitekturi i urbanizmu
  • grupa predmeta iz oblasti projektovanja konstrukcija, primene materijala i organizacije
    građenja.

Prva godina je koncipirana tako da se studenti, posredno ili neposredno, upoznaju sa svim relevantnim disciplinama struke i uvedu u nastavni proces koji ih očekuje u narednim godinama. Nastavni plan druge godine omogućuje studentima upoznavanje sa projektantskom metodologijom i sticanje osnovnih znanja iz oblasti arhitekture i urbanizma. Kroz obavezne predmete studenti
imaju mogućnost da primene saznanja analitičkih predmeta prethodne godine i započnu osposobljavanje za profesionalno bavljenje i praksu, ali i integrišu inženjerske veštine takođe neophodne za rad. Na drugoj godini studenti po prvi put imaju mogućnost da se sami opredele za jedan izborni predmet. Na trećoj i četvrtoj godini, pored obaveznih predmeta iz oblasti projektantsko-inženjerskih disciplina, studenti imaju mogućnost da se opredele za po 2 izborna predmeta. Kroz izborne predmete studenti zadovoljavaju sopstvene afinitete koje mogu
kroz izborne predmete četvrte godine dodatno profilisati. Svi predmeti su jednosemestralni i nose odgovarajući broj ESPB bodova pri čemu jedan bod
odgovara približno 30 sati aktivnosti studenta. Redosled izvođenja predmeta u studijskom programu je takav da se znanja potrebna za naredne predmete stiču u prethodno izvedenim predmetima.

U kurikulumu je definisan opis svakog predmeta koji sadrži naziv, tip predmeta, godinu i semestar studija, broj ESPB bodova, ime nastavnika, cilj kursa sa očekivanim ishodima, znanjima i kompetencijama, preduslove za pohađanje predmeta, sadržaj predmeta, preporučenu literaturu, metode izvođenja nastave, način provere znanja i ocenjivanja i druge podatke.
Studijski program je usaglašen sa evropskim standardima u pogledu uslova upisa, trajanja studija, uslova prelaska u narednu godinu, sticanja diplome i načina studiranja. Sastavni deo kurikuluma Arhitekture i urbanizma je stručna praksa i praktičan rad u trajanju od 45 časova, koja se realizuje u odgovarajućim naučnoistraživačkim ustanovama, relevantnim
institucijama koje se bave problemima planiranja, projektovanja ili građenja, kao i privatnim ili javnim preduzećima koji se bave delatnostima relevantnim za sticanje odgovarajućeg praktičnog iskustva iz oblasti arhitekture i urbanizma.
Student završava studije izradom završnog rada, kome prethodi istraživački studijski rad na teorijskim osnovama završnog-bachelor rada, kao neophodna priprema za produbljeno razumevanje problema teme kojom se završni rad bavi. Izrada završnog – bachelor rada podrazumeva arhitektonsko i/ili urbanističko rešenje problema predstavljenih u prvoj fazi rada. Na taj način koncipiran, završni rad prezentuje se kroz štampani rad koji objedinjuje zaključke
istraživačke faze i grafičke priloge koji prezentuju arhitektonsko i/ili urbanističko rešenje Pre odbrane samog rada kandidat, kvalitet završenog rada i njegovu usaglašenost sa uspostavljenim sistemom kvaliteta završnih radova ocenjuje petočlana komisija, koju čine nastavnici i saradnici departmana. Komisija u istom sastavu pregleda radove svih kandidata predate u jednom diplomskom roku. Ukoliko rad dobije pozitivnu ocenu komisije, kandidat stiče pravo da završni rad izloži i odbrani. Završni rad se prezentuje i brani pred komisijom koja
se sastoji od najmanje 3 nastavnika pri čemu makar jedan mora da bude sa drugog departmana ili fakulteta. Konačna ocena završnog rada izvodi se na osnovu ocene teorijsko-metodološkog rada i ocene projektantskog dela zadatka, kao i samog izlaganja i odbrane rada.