Dejan Mitov

  • Pozicija:

    Asistent

  • Zvanje:

    /

  • Angažovanje na predmetima:

    /

  • Kabinet:

    /

  • Konsultacije:

    /

  • Kontakt:

    dejan_mitov@abv.bg

Autor je sledećih članaka:

273

Rezultati ispita

U prilogu se nalaze rezultati ispita održanog 06.07.2019. godine, sa predlogom konačnih ocena. Studenti koji su nezadovoljni ocenom neophodno je da se jave premetnom asistentu do utorka 09.07.2019. godine, kako bi poništili ocene. Termin za upis ocena biće naknadno objavljen.

Dodaci

  1. Ispit
    undefined

Изложба “newness”

plakat

Изложба NewNess је део широког спектра активности усмерених на промоцију Новог Сада, другог
по величини града у Србији, као Европске престонице културе за 2021. годину. Проширујући
традиционално схватање културе како би се обухватили и њени материјални и нематеријални
аспекти, NewNess нуди интердисциплинарне одговоре на савремене изазове креативног
стваралаштва на локалном и глобалном нивоу, сажете у више од стотину оригиналних радова
Департмана за архитектуру и урбанизам (Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду)
и Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“.
NewNess је заснована на разноврсности – непрестано се играјући са замишљеним и стварним на
различитим нивоима посматрања, она обједињује различите архитектонске, уметничке и
технолошке приступе, концепте и методе, интегрише различите представе, изразе и исказе и
преноси различите поруке. Подржавајући разноврсност, она истражује могућности за
превазилажење конвенционалног поимање архитектуре или уметности и открива напоре и амбицију
локалне креативне заједнице да пронађе или поново открије, да промишљено примењује
иновације и укаже на који начин се иде даље.
др Срђан Јовановић Вајс, ванредни професор
Bernard and Anne Spitzer School of Architecture, The City College of New York, Њујорк, САД

Овде можете преузети каталог изложбе.

Rezultati ispita

Rezultati ispita održanog 24.06.2019. god.

A1917 Nikola Božić – 53 – 6
AU 73-2015 Zelenović Vukota – 71 – 8
AU 11/2016 Radovanović Anastasija – 85 – 9
AU 14/2016 Ivanov Marina – 91 – 10
AU 28/2016 Dedić Dunja – 100 – 10
AU 87/2016 Obradović Bojana 81 – 9
AU 130/2018 Rubežić Kristina – 95 – 10

Studenti koji nisu zadovoljni ocenom neophodno je da se jave predmetnom asistentu kako bi poništili ocenu, a najkasnije do 25.06.2019. god. Termin za upis ocena biće naknadno objavljen.

Rezultati ispita

U datoj tabeli je dat pregled bodova sa dosadašnjim ostvarenim rezultatima. Studenti koji nisu zadovoljni predloženom ocenom neophodno je da se jave predmetnom asistentu do petka 21.06. Studenti koji imaju * u nekom od polja neophodno je da se jave predmetnom asistentu do petka 28.06.

Broj indeksa Ime i prezime I kol. (maks. 20) II kol. (maks. 20) III kol. (maks. 20) Test Maketa Ukupno
AU 29/2013 Jovana Dragaš 18 18 18 1 55
AU 78/2014 Katarina Vukas 15 14 17 46
AU 88/2014 Nikola Bosiljković 13 15 16 44
AU 51/2015 Milica Medan 14 11 *
AU 73/2015 Vukota Zelenović 14 8 15 4 41
AU 86/2015 Vuk Milivojević 15 14 13 42
AU 94/2015 Horvat Bator 14 16 16 46
AU 113/2015 Otilija Nađ 14 17 13 24 68
AU 117/2015 Dejana Radosavljev 15 15 17 26 73
AU 5/2016 Agota Kereši 16 16 17 9 58
AU 7/2016 Jelena Prpić 17 20 19 10 66
AU 8/2016 Darija Bogojević 20 19 19 6 64
AU 9/2016 Marija Desptović 16 16 17 1 50
AU 11/2016 Anastasija Radovanović 18 15 19 8 21 81
AU 13/2016 Ina Pašić 17 16 18 9 60
AU 14/2016 Marija Ivanov 17 16 16 6 55
AU 15/2016 Dragana Markanović 16 16 16 4 22 74
AU 16/2016 Branislav Opačić 14 18 15 47
AU 21/2016 Nikola Rađenović 19 20 * 3 21
AU 22/2016 Aleksandar Krnjaić 18 20 19 7 64
AU 24/2016 Ognjen Marjanović 16 15 18 7 28 84
AU 25/2016 Valentina Todorov 14 * 16 26
AU 26/2016 Ivana Vračević 15 * 17 0
AU 28/2016 Dunja Dedić 20 17 20 10 67
AU 30/2016 Slobodan Pećanac 16 17 18 0 51
AU 31/2016 Dajana Vilotić 16 16 16 5 28 81
AU 32/2016 Jovana Radulović 18 18 15 4 55
AU 33/2016 Olivera Zagorac 15 15 17 24 71
AU 34/2016 Katarina Cimbaljević 15 19 18 5 24 81
AU 36/2016 Petra Jovanović 15 18 19 8 28 88
AU 37/2016 Branka Dišić 14 17 17 3 51
AU 38/2016 Milica Cetković 11 14 16 4 45
AU 40/2016 Teodora Radonjić 15 16 14 5 21 71
AU 41/2016 Milica Radovanović 18 17 15 2 52
AU 42/2016 Relja Đurić 17 18 17 2 54
AU 43/2016 Isidora Jovanović 17 14 16 0 47
AU 46/2016 Magdalena Bučevac 16 16 18 24 74
AU 47/2016 Dragana Nikolić 0 15 *
AU 48/2016 Magdalena Nestorović 15 15 16 6 9 61
AU 49/2016 Tamara Tatalović 15 16 16 0 47
AU 50/2016 Marko Mihajlović 19 18 19 7 63
AU 51/2016 Ana Žakula 18 18 17 2 55
AU 52/2016 Tatjana Lovrić 15 15 17 1 48
AU 53/2016 Katarina Garovnikov 16 17 15 0 48
AU 56/2016 Milena Mitrović 16 18 17 3 27 81
AU 57/2016 Ilija Lazić 19 18 18 2 26 83
AU 58/2016 Marija Avramović 12 16 18 4 14 64
AU 60/2016 Stefan Pejić 18 19 19 9 30 95
AU 61/2016 Anja Jocev 15 14 13 42
AU 62/2016 Katarina Prostran 13 14 16 14 57
AU 64/2016 Anja Pejakov 18 16 16 8 58
AU 67/2016 Miloš Đurđev 18 15 19 4 25 81
AU 68/2016 Andrej Grković 17 15 17 5 54
AU 70/2016 Kristina Ristanović 13 15 16 2 8 54
AU 73/2016 Nikola Stecenko 17 17 15 5 54
AU 74/2016 Jovana Galonja 17 16 16 49
AU 75/2016 Andrijana Kovačević 15 16 13 8 26 78
AU 76/2016 Milica Šiljković 18 17 16 51
AU 77/2016 Jelena Krsmanović 16 17 15 3 51
AU 78/2016 Sanda Catipović 12 15 15 42
AU 79/2016 Relja Kovač 16 16 19 8 22 81
AU 80/2016 Jelena Pantić 17 15 18 4 54
AU 84/20!6 Marija Mirić 16 17 19 2 54
AU 85/2016 Mladen kesegić 17 19 19 7 62
AU 87/2016 Bojana Obradović 15 14 16 2 47
AU 93/2016 Nemanja Minić 16 18 17 6 28 85
AU 94/2016 Jovana Vujačić 16 15 16 3 50
AU 95/2016 Ivan Labović 16 16 18 4 27 81
AU 99/2016 Milica Kovačević 15 14 17 2 48
AU 101/2016 Sergej Kuzman 15 15 16 46
AU 102/2016 Petra Kašterović 15 14 16 5 27 77
AU 103/2016 Andrijana Jovanović 16 16 17 0 14 63
AU 105/2016 Dejan Đaković 14 15 17 1 47
AU 106/2016 Snežana Lukić 15 14 15 0 27 71
AU 108/2016 Nina Barbić 14 0 17 6 37
AU 109/2016 Slavoljub Dostanić 15 15 10 1 41
AU 111/2016 Kristijan černi 18 17 19 17 71
AU 112/2016 Nikolina Paunović 15 16 19 27 77
AU 113/2016 Vanja Popludijević 15 13 16 2 10 56
AU 114/2016 Nikolina Ćulibrk 16 15 16 1 48
AU 115/2016 Metodija Jovanović 14 * 17 2
AU 116/2016 Petar Prodanović 13 12 16 10 51
AU 117/2016 Nikola Babić 16 15 17 3 20 71
AU 119/2016 Stefan Jović 15 16 16 0 19 66
AU 120/2016 Mina Martinović 17 15 18 8 58

PROSTOR, PRIČA, DOGAĐAJ

Prof. dr Tatjana Dadić Dinulović

Raskršće (Intersection):
Praško kvadrijelane scenskog dizajna i scenskog prostora 2011.

U Uvodu kataloga britanske nacionalne postavke 2007. godine, Sofi Džamp (Sophie Jump) piše o označavanju (davanju imena ili etiketiranju) kao jednom od velikih izazova i nedoumica sa kojima se suočavaju profesionalci koji rade u pozorištu: „Da li sebe nazivamo pozorišnim dizajnerima ili scenografima? Da li je to što radimo zanat ili umetnost? Mogu li sebe da smatram pozorišnim dizajnerom ako ne dizajniram predstave koje se odvijaju u pozorištu? Da li sam ja dizajner ako se bavim organizacijom scenskog prostora i njegovom upotrebom, ali ne dizajniram ništa što je fizički postavljeno u prostor? Da li sam ja scenograf ukoliko dizajniram samo jedan aspekt pozorišne predstave?“ Potreba za davanjem naziva stvarima i uspostavljanjem veze između pojmova i njihovog značenja imala je svoj formalni ishod 2011. kada je, nakon više od 40 godina postojanja, Praški kvadrijenale promenio naziv, transformišući se od „izložbe scenografije i pozorišne arhitekture“ (exhibition of scenography and theatre architecture) u manifestaciju posvećenu „scenskom dizajnu i scenskom prostoru“ (performance design and space). To je bio važan iskorak koji je označio suočavanje sa promenama koje su se dogodile u pozorištu i scenskoj umetnosti, ali i u umetnosti uopšte, kao i u kulturi i društvu poslednjih decenija 20. veka. Moguća značenja i interpretacije novog naziva istražena su tada već pomenutim projektom „Raskršće“ koji je izveden na trgu ispred zgrade Narodnog pozorišta u Pragu. Bio je to arhitektonsko-dramaturško-kustoski eksperiment Orena Sagiva (Oren Sagiv) i Sodje Lotker u kojem su, arhitekta i dramaturg, ispitivali međusobnu vezu i uticaj „crne kutije“ i „bele kocke“ – prostora za pozorište i prostora za vizuelnu umetnost, tj. različitih odnosa: između pozorišta, vizuelnih umetnosti i arhitekture; fizičkog i virtuelnog prostora; pozorišne predstave, performansa i instalacije; publike, umetnika i umetničkog dela; izlaganja i izvođenja; ličnog i društvenog; intimnog i spektakularnog. Ovaj projekat postao je mesto susreta različitih umetničkih disciplina i pristupa, suočavajući umetnost sa realnim životom grada. Ipak, iako je reč o eksperimentu, Raskršće je bilo alternativa i prava opozicija izlagačkim praksama prikazanim u glavnom takmičarskom programu Kvadrijenala 2011. Zahvaljujući tome, poslednje izdanje ove manifestacije donelo je ozbiljne promene i, prvi put od svog osnivanja, programski i prostorno bilo je koncipirano na nov način.

Proces: Nastup Srbije na
Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora 2015.

Srbija je predstavila rad pod zajedničkim nazivom Proces koji je tematski, u pristupu i prostorno bio objedinjen u dve kategorije – nacionaloj i studentskoj. U kreativnom procesu koji je koncipiran kao višemesečna istraživačka platforma namenjena razvoju umetničkih radova, učestvovalo je 46 umetnika, kustosa i studenata različitih obrazovnih profila i umetničkih interesovanja. Delo je inspirisano fenomenom politike i njenim značajem u savremenom društvu, ali je, istovremeno, posvećeno i pojmu „proces“ shvaćenom u kontekstu stvaralačkih procesa i procesualnosti u umetnosti i kulturi. Poseban podsticaj predstavljalo je tumačenje pojma „performativnost“ i njegovo povezivanje sa pojmovima kao što su „pozorište“, „scenska umetnost“, „scenski prostor“, „izvođenje“ i „izlaganje“. Od umetnika i studenata traženo je da ispitaju ove pojmove u najširem značenjskom smislu, sa zadatkom da u konačnom ishodu kreiraju performativnu izložbu ili instalaciju. Proces je zauzeo dva identična prostora u Kafkinoj kući u Pragu na drugom i trećem spratu, jedan iznad drugog. Oba prostora bila su korišćena na sličan način – veće prostorije služile su kao izložbeni/izvođački prostor, dok su manje bile u funkciji „arhiva“ (za odlaganje snimljenog video-materijala radova umetnika) ili kao „fundus“ (za čuvanje i odlaganje artefakata – ličnih predmeta studenata). Nacionalna postavka, rad (Ne)moć-Odgovor(nost), bila je sačinjena od niza jednodnevnih umetničkih autorskih iskaza, prikazanih i/ili izvođenih dan za danom, beleženih posredstvom sigurnosnih kamera. Na kraju svakog dana, po završetku izvođenja, „odloženi“ video-zapis postajao je jedan od deset segmenata digitalne vizuelne slike. Povezivanje pojedinačnih i veoma raznorodnih umetničkih iskaza – u sadržinskom, formalnom i poetičkom smislu – u jedan, kolektivni čin mogao da bude dostupan publici tek na samom kraju. Studentski rad Proces ili Šta je stvarno VAŽNO za mene bio je performativna instalacija sačinjena od niza živih izvođenja četrnaestoro studenata koji su, uz pomoć privatnih predmeta-artefakata i priča koje su s tim predmetima povezane, govorili o formiranju ličnih, grupnih i kolektivnih identiteta. Proces pričanja priča, u formi performansa kojih je bilo više od osamdeset i koji su izvođeni 8-10 sati dnevno, u toku 11 dana trajanja Kvadrijenala, korišćen je kao alat pomoću kog je publici iz različitih krajeva sveta približen prethodno uspostavljen narativ. Kao treći, integrativni segment objedinjenog dela Proces, nastao je katalog, značajan za ukupno razumevanje ideja, narativa i umetničkog postupka. Zahvaljujući činjenici da su radovi u obe kategorije bili dominantno performativni, pa tako i dovršeni i/ili menjani u direktnom susretu sa publikom u Pragu, u katalogu nisu prikazana umetnička dela, već ljudi koji su ih kreirali, kao i njihove priče, ideje i uverenja. Proces se može smatrati sajt-specifik projektom zahvaljujući kome je nastao stvaralački prostor koji možemo posmatrati i kao manifestaciju suštine pozorišta, nečega što je bilo jedinstveno za taj trenutak i ticalo se susreta i dijaloga – sa sobom i sa drugima.

PROCES PROJEKTOVANJA

Doc. dr Dragana Konstantinović

Osnovna ideja predavanja je da budućim studentima objasni kompleksnost procesa projektovanja, koji ,kao složeni logički i kreativni ciklus, predstavlja metodološki i kreativni okvir stvaranja arhitektonskog dela. Time, ističe se dvojna priroda ovog procesa – inženjerska i umetnička, čime se objašnjava i pozicija arhitekture kao discipline upravo na graničnom polju između umetnosti i tehnike. Isto tako, kroz predavanje će se istaći značaj stvaranja arhitektonskog dela koje je kontekstualizovani produkt, i kao takav u stalnoj interakciji sa sredinom u kojoj, i za koju nastaje.

Na predavanju su objašnjene i diskutovane osnovne faze tog procesa, objašnjeni osnovni pojmovi, moguće metodologija rada u različitim fazama, i na primerima prikazane specifične pojedinosti.

Predavanja su se bavila posebno sledećim podtemama:

definicija procesa projektovanja: odnos inženjerskog/egzaktnog i kreativnog/umetničkog; arhitektura kao disciplina između inženjerstva i umetnosti; vremenska komponenta; cikličnost procesa…

osnovne faze procesa projektovanja:

I predprojektantska faza: istraživanje (analize, zaključci)

kontekst (pojam), mogući slojevi analize konteksta (fizički, društveni, genius loci)

projektantski zadatak/problem

korisnici (potrebe, scenario upotrebe prostora, egzistencijalna funkcija arhitektonskog dela, ambijentalne vrednosti…)

II sinteza

program (kreativni i kritički rad na programu)

koncept

(sredstva: crtež, skica, dijagram; uticaj teorije arhitekture i teorije forme na arhitektonsko delo)

III kritička analiza rešenja

IV razrada rešenja

ARHITEKTONSKI PROGRAM – POVEZANOST PROGRAMSKE IDEJE I OBLIKOVNE LOGIKE

Doc. dr Ivana Miškeljin

Tema predavanja se odnosi na analizu arhitektonskog programa, odnosno na analizu načina korišćenja prostora. Akcenat je na upotrebnoj vrednosti prostora kao generatora ideja u procesu arhitektonskog projektovanja.

Preciznije, kroz različite primere koji su prikazani na predavanju, tumačena je povezanost između arhitektonskog programa i organizacije prostora. Arhitektura kao konceptulano polje (polje ideja) je proizvod različitih načina razmišljanja. U tom smislu, prilikom projekovanja nameće se pitanje kako možemo ostvariti podsticajnu vezu između programa i oblika (funkcija i forme), tj. načina korišćenja prostora (aktivnosti) i oblikovanja, programske ideje i oblikovne logike. Takođe, kroz prikazane primere analizirani su različiti uticaji koji deluju na proces projektovanja (društveni, kulturološki, ekonomski, tehnološki, prirodni kontekst…)

KONCEPT U ARHITEKTURI

Prof. dr Miljana Zeković

Fokus predavanja u okviru pripremne nastave 9. aprila 2016. godine bio je koncept u arhitekturi, definicije i razumevanje ovog fenomena, mogućnosti i primena raznih domena kreativnog mišljenja u fazi konceptualizacije arhitektonskog projekta. Skup tema obrađenih i diskutovanih na predavanju odnosio se na, pre svega, razumevanje artikulacije kreativne misli, prevođenje jasno definisane ideje u koncept, razmatranje uticajnih faktora koji ovaj kreativni ishod generišu, zatim, mogućnost primene jednog istog koncepta u različitim projektima za različite namene, te prepoznavanje i diferenciranje mogućih sredstava kojima se jedan prostorni koncept realizuje. Budući studenti su upoznati sa terminologijom kreativnog pristupa projektovanju, te sa osnovnim odrednicama konceptualnog razmatranja graničnih prostora umetnosti i arhitekture: prostor-događaj; prostorna instalacija; prostorni apsurd; prostorna situacija i prostorna imaginacija. Na predavanju su prikazani primeri koji ilustrativno prate navedene teme.

UVOD U URBANIZAM

Prof. dr Ljiljana Vukajlov

Na predavanju Uvod u urbanizam definisani su neki od osnovnih pojmova iz oblasti urbanizma. Objašnjeno je poreklo naziva urbanizam, navedene su delatnosti kojima se on bavi, kao i ciljevi kojima teži. Definisane su vrste naselja i istaknute su njihove karakterstike. Navedeni su i objašnjeni osnovni elementi urbane strukture, ulice, trgovi i blokovi. Prikazano je nekoliko urbanističkih analiza koje se primenjuju pri vrednovanju prostora naselja. Dato je i nekoliko skica i crteža kojima se prikazuju različite tehnike rada, urbane analize na više prostornih nivoa, kao i različitost detalja prikazivanja.

MODERNI ENTERIJER

Doc. dr Marko Todorov

Osnovni cilj predavanja “Moderni enterijer” jeste upoznavanje budućih studenata sa problematikom enterijera kao posebnog prostornog nivoa arhitekture, njegovim vezama i osnovnim razlikama u odnosu na više prostorne nivoe arhitekture. Predavanje je podeljeno na dve tematske celine koje, uz kratki uvod u kojem su predstavljeni primeri koji ilustruju ključne trenutke u istorijskom razvoju enterijera, hronološki prate razvoj modernog enterijera i dizajna nameštaja u periodu pre i nakon drugog svetskog rata. Kroz niz relevantnih primera (enterijera i komada nameštaja) koji ujedno predstavljaju i deo opšte arhitektonske i dizajnerske kulture, objašnjeni su osnovni fenomeni i razvoj ideja koje su uticale na formiranje estetike unutrašnjeg prostora – od ar nuvoa i portage za novim obrascima u arhitekturi i dizajnu, preko „kuće kao mašine za stanovanje“,do kritičkih reakcija na ideje modernizma i enterijera kao refleksije konzumerističkog obrasca „stila života“.
Poseban akcenat prilikom izlaganja stavljen je na sagledavanje i razumevanje činjenice da osnovna tema i cilj arhitektonskog oblikovanja enterijera nije dekorisanje, već formiranje prostora koji odgovara osnovnim potrebama čoveka (korisnika) u određenom (društvenom, kulturnom, ekonomskom, tehnološkom…) kontekstu, pri čemu oblikovanje predstavlja krajnji, i jedini vidljivi, rezultat tog složenog procesa.