tema

 

NOVI ARHITEKTONSKI PROGRAMI: INOVACIJA ILI RECIKLIRANJE?

Danas, u vremenu sasvim izvesno nepovoljnom po razvoj inovacija u arhitektonskoj praksi, suočavamo se sa korišćenjem sigurnih rešenja i utabanih staza u rešavanju projektnih zadataka. Okruženje nije stimulativno ni za redefinisanje postojećih arhitektonskih tipologija, da ne govorimo o razvijanju novih. Jedno od relativnih polja inventivnosti je postala arhitektonska reciklaža, pa tako neki od najzanimljivijih projekata našeg doba i podneblja predstavljaju zapravo unošenje nove funkcije u stare objekte koji su pripadali nekim drugim tipologijama. Isti fenomen možemo posmatrati i šire, na nivou bloka, područja i grada, gde se radi o procesima nespretno podvedenim pod termin ‘gentrifikacija’. Neki se zadovoljavaju takvih vidom profesionalne kreativnosti, pa opet, ima li mogućnosti za istinsku inovaciju u promišljanju odnosa arhitektonskih funkcija i tipologija? Da li se zadovoljavamo samo s adaptacijama ili potajno maštamo o revolucionarnim ili čak utopijskim projektima? Ne zaboravimo da je skoro sva arhitektonska produkcija sa kojom smo se susretali u kurikulumu istorije arhitekture upravo primer onoga što zovemo “revolucionarnim”, “utopijskim”, “radikalnim”, pa stoga i “genijalnim”. Znači li to da nas frustrira ako smo danas u arhitektonskoj praksi prinuđeni na skromnost, kompromise i rekonstrukciju postojećeg? Ili se genijalnost i inovativnost upravo nalaze u malim džepovima arhitektonske autonomije, u okviru iskompromitovane i neinspirativne današnje prakse.

Od enterijera do nivoa grada – ideja kongresa jeste da se ispita spektar mogućnosti inovativnog pristupa u projektovanju danas. Učesnici kongresa su pozvani da pošalju radove na ovu temu, sa posebnim akcentom na eventualne lokalne primere kako arhitektonske i urbanističke reciklaže, tako i istinskih inovacija u projektovanju.

Comments are closed.